О Сретењу у румунском парламенту

Поштовани чланови румунског парламента,

Обраћам се вама поводом Дана државности Републике Србије који се празнује 15. фебруара, када је 1835. године донет први Устав Србије познат и као „Сретењски устав", пошто се сходно јулијанском календару, који је сачувала Српска православна црква, 15. фебруара слави „Сретење Господње", један од највећих хришћанских празника.

Ове године се испуњавају 139 година од успостављања дипломатских веза између Румуније и Србије. Пријатељски односи између Румуније и Србије били су и остали врло добри, то је чињеница која нам осигурава не само одржавање дипломатских односа, већ и њихово побољшање у наредном периоду.

Постоје бројна поља на којима Румунија и Србија успешно сарађују. Политичка сарадња је на врло високом нивоу, економска је такође добра, са реалним премисама да буде још боља. Регионална сарадња између Србије и Румуније, у доменима као што су образовање, туризам, спорт, екологија или заштита од природних непогода, исто је врло плодоносна.

Од екстремне важности је да Румунија пружи Србији сву неопходну помоћ на њеном путу ка стицању пуноправног статуса у Европској унији. Румунско искуство је у овом процесу од непроцењиве вредности и може помоћи земљама које желе да постану део ЕУ, да лакше савладају проблеме са којима се суочавају. Ова помоћ била би још једна битна карика у ланцу српско-румунских односа.

Једно специјално поглавље које обележава висок степен сарадње два суседа, представља одбијање Румуније да призна такозвану државу Косово, односно независност јужне српске покрајине Косово и Метохију. Румунија овим гестом потврђује да поштује принципе на којима почива Карта ОУН и међународно право, не прихватајући компромисе. Овим се Румунија истиче и као један од лидера међу земљама чланицама Уједињених нација, које се боре за мир и међународну безбедност, што представља и разлог оснивања ОУН.

Важан допринос развоју сарадње између Румуније и Србије дале су и националне мањине које живе на супротним обалама Дунава. Румунска мањина у Србији и српска у Румунији биле су и остале важан мост у склопу пријатељских веза између Румуније и Србије.

Као потврду изреченог морам да вас обавестим да је 7. децембра 2016, приликом обележавања Дана румунске мањине у Србији и 15 година након избора првог сазива Националног савета румунске мањине, у Вршцу, потписан Протокол о сарадњи између Савеза Срба у Румунији и Националног савета Румуна у Србији.

Још од раног средњег века историја српског народа преплитала се са историјом Румуна. Имајући у виду податак да Румунија ове године прославља стогодишњицу Великог уједињења из 1918, напоменуо бих допринос Прве српске добровољачке дивизије под командом генерала Стевана Хаџића, која је раме уз раме са румунском војском ратовала у јесен и лето 1916. у Добруџи. У овим борбама погинуло је, рањено или нестало преко 8.300 српских добровољаца, а од преживелих њих преко 900, што официра, што подофицира, што обичних војника одликовано је највишим војним румунским одликовањима.

Тренутно, српска мањима у Румунији, поред свог представника у Парламенту, ужива сва грађанска права и слободе које су јој потребне: право на образовање на матерњем језику, право на вероисповест, право на изражавање, чување и неговање етничког идентитета.

Чињеница да су сва права која румунска држава гарантује мањинама повећана, Румунију чини правим примером за друге земље како треба поступати са мањинама.

Посланик Славољуб Аднађ