Око да видиш, главу да разумеш, а занат да поштујеш

Кроз сокаке фрателијског темишварског кварта кућу Владе Кузманова лако је пронаћи, јер је људи добро знају. Како и не би, кад тамо најлепше мирише.

Већ три и по деценије ту у зимским месецима ради пушница, надалеко позната, нарочито међу нашим Србима, које град и није пуно променио. Варошани к'о варошани, али без шунке и кобасице нико у Банату не може.

Влада Кузманов већ 35 година има отворену пушницу, где ради сезонски, односно у зимским месецима, када је потражња за сушеним месом велика.

 Сушара

Своју пушницу зове Сушара. Тако је Сочани зову, а о свом послу каже:

„После Митровдана, ја крећем са радом. То је слава у Соки, где сам рођен. Тако да ту негде око 10. новембра, већ први клијенти донесу код мене робу на први дим. То је сезонски пос'о, не мож' то стално да се ради. Ја радим до 1. априла. После отопли и поквари се месо. Мува је највећи проблем. Кад се она јави, пушница се затвара".

Искуство је нашег саговорника научило да људи воле природне мирисе, па му тако доносе оно што воле да поједу, од кобасица, крменадли, качкаваља, ћурећег, гушчијег меса, па све до рибе.

„За почетнике, каже нам мајстор, или за оне који немају свој рецепт, имам ту цео плакат, па ко воли, нека бира. То су рецепти муштерија, проверени, које сам и ја проб`о. Ја имам муштерије, ваљда и од 20 година. И видим шта ко прави, па од којег ми се највише свиђа узмем рецепт за кобасице, за крменадлу. Код мене мож` да нађете рецепте за саламу са кромпиром, за Бекешчаба кобасице, за Банаћанске кобасице, па за Надлачке кобасице, за шварглу, за летњу саламу и Комлоши рецепт и за све гарантујем да су људи задовољни, јер то није индустријски дим, то је све природно".

Каже, рецептура за добар дим јесу „квалитетне триње" (у Банату то је пиљевина) и то не од било каквог дрвета, само од буквиног. А јако је важно да је пиљевина добро исушена, да није тек од посеченог дрвета, јер дим неће бити исти. Није добро да буде мокро.

„Најчешћу грешку, каже мајстор Влада, праву људи који суше месо на селу па квасе триње да им се не разгору брзо, него да тако мокре тињају. Али то није добро, јер оштећује квалитет дима и сушено месо неће имати исти укус. И још нешто, треба да није ситна триња, него мало крупнија, па да се добро набије, да није растресита. Јер ако буде растресита, она се запали, плане и одма изгоре. Триње мораш прво да угазиш, да се лагано разгореву. Млоги кажу, добро је, шта толико филозофије, дими са манкиме, јер дим је дим. А после дође код мене да му поправим укус, јер кобасице нему тај укус који је он ‘тео. Е, не може. Кад је кобасица повукла дим, то је крај. Немаш после шта да му радиш. Велика је разлика".

Наравно да је укус добре кобасице у зависности и од испоштованог рецепта, али има ту још понека тајна, коју открива господин Влада, а то је да се у смесу за кобасице не ставља вода, јер укус неће бити исти, а дим се неће добро примити.

 Чардак који дише и мирише

„Све је наука", каже господин Влада. Мораш да имаш око да видиш и главу да разумеш. А занат да поштујеш.

Срби у Темишвару и из околине добро знају за пушницу Кузманов. Док нам показује кобасице, шунке, саламе, он ређа и имена: ово су Дулетове, ово су Бранине, ово су Биљанине шунке. И не дођу само Темишварци у пушницу. Чак и људи са села доносе своје производе да се надиме.

Иначе, мирис и укус пушнице Кузманов далеко стиже, јер се често из Баната деци у иностранство шаљу пакети са укусом родног краја.

Влада Кузманов има и сина и ћерку, од сваког по два унука, али слабе вајде да ће неко породични занат наставити. И син и ћерка су успешни приватни предузетници.

Можда ипак овај посао настави мој зет, нада се чика Влада док његова пушница личи на чардак у коме шунке и кобасице висе ни на небу ни на земљи. Чардак који дише и мирише.

број коментара 0 пошаљи коментар