"Просвјета" у Салцбургу донирала књиге Школи ћирице у оснивању

Састанку су претходиле бројне активности око припреме и организације овог пројекта у Салцбургу, а контактирани су многи партнери који могу подржати ову добру и важну идеју, саопштава Просвјета.

Међу онима који могу помоћи, како је рекла Светлана Станковић, важно место заузима СПКД Просвјета у Аустрији. Пре свега због вишегодишњег успешног деловања Просвјетине школе српског језика у Бечу, великог искуства Просвјете у организацији и одржању пројеката, припреми програма и бројних ђака, али и велике жеље да се такви образовни програми прошире на целу Аустрију и свуда где постоји потреба за учењем и очувањем српског језика и писма.

Председник Просвјете, проф. Срђан Мијалковић посебно је захвалио нашем конзулу Светлани Станковић на позиву, али и на великом труду и енергији коју она улаже у подршку нашим грађанима у Салцбургу и осталим местима њене надлежности, а нарочито на иницијативи и бризи за развој овог пројекта. У пријатељском и исцрпном разговору Мијалковић је са присутнима поделио искуства у вези рада, развоја и структуре Просвјетине школе, а потом је господину Ненаду Шулејићу, председнику Заједнице српских клубова Салцбурга (ЗСКС) и госпођи Станковић предао донацију у књигама и радне програме школе СПКД Просвјете, пожелевши им велики успех у раду.

Ненад Шулејић се захвалио на донацији, али и на сарадњи и стручној помоћи и истакао да пријатељска сарадња и ЗСКС већ постоји, да је добро да се на овај начин појачава и да се радује да ће се тако и наставити. Јереј Зоран Врбашки, представник СПЦ у Салцбургу је потврдио да ће Црква, као и до сада, на сваки начин помоћи и учествовати у овом пројекту, „јер је потреба нашег народа, а нарочито деце за својим језиком и идентитетом велика", како је рекао.

Разговарало се и о лошем положају српског језика у Аустрији, проблемима због тога што наш матерњи језик није признат у овој земљи, већ се нашим сународницима намеће такозвани „БКС" (бошњачко-хрватско-српски) који је политичка конструкција измишљена почетком деведесетих година прошлог века. Тиме је велики је број наших грађана незадовољан, не само у Салцбургу и Бечу, већ и другим местима у којима живи српска дијаспора, што показује да је крајње време да пројекти учења српског језика заживе и да се у њих више укључе и органи наше матице, сложили су се учесници састанка.

Присутни педагози, наставнице и учитељице показали су велико интересовање за учешће у пројекту. Сви учесници заједнички су захвалили Светлани Станковић на сјајној организацији, припреми и лепом домаћинству састанка, као и свим активностима око Школе ћирилице, са договором да се ускоро поново сретну на свечаном почетку тог пројекта.