Адлигат формира Легат Петра Пајића

Петар Пајић, који у књижевним круговима слови за "српског Рилкеа", један је од оснивача неосимболизма у српској књижевности.

Добитник је, између осталих, награде Десанка Максимовић и Жичке хрисовуље. Породица славног песника, сестре Лепа Топаловић и Мирјана Радивојевић са својим наследницима, поклониле су целу Пајићеву библиотеку и архиву, укључујући пуно предмета из његовог стана, његове дипломе, медаље, оловке и друге личне предмете.

Његов писаћи сто је такође део легата, као и каса његовог оца, славног ваљевског пекара, у којој је Пајић чувао комаде хлеба које је испекао његов отац.

Сликовито и дирљиво сведочење о животу песника, његовом односу према свом народу, породици и хлебу ускоро ће бити приказано у Музеју српске књижевности на Бањици, у београдском предграђу у коме је Пајић живео и који је волео.

Пајић је још за живота започео формирање легата тако што је Адлигату, у којем је био чест и радо виђен гост, годинама поклањао књиге из своје библиотеке као и писаћу машину на којој је откуцао своју најпознатију песму "Србија", која је постала једна од најславнијих српских забрањених песама.

Петар Пајић био је пријатељ са свим значајнијим књижевницима двадесетог века, тако се у његовој библиотеци налази више од три стотина књига са посветама српских класика од Драгослава Михаиловића, Матије Бећковића, Милована Витезовића до његовог најбољег друга, Бранка Миљковића.

У архиви се нашло и писмо Бранка Миљковића, а детаљан преглед архиве свакако ће открити још чудеса важних за српску културу.

Пајић се на једној радној акцији зближио са хрватском књижевницом Весном Перун, па се у легату налази и мноштво њихових заједничких фотографија током те радне акције шездесетих година.