Црква Христова у Источном Сарајеву

У њој, као да се претопила прошлост, садашњост и будућност - оно време када су, у прошлом веку, православне светиње скрнављене - пљачкане, рушене и паљене, а свештенство понижавано и убијано. Као да њена светлост сада говори да је то недостојно време заувек прошло и да се више никада, у будућности, неће поновити.

Црква Нерукотвореног образа Христовог саграђена је у насељу Кула, у непосредној близини Казненог поправног дома, средствима ове установе и добровољним прилозима верника. Градња је трајала две године - од 2015. до 2017.

Ових дана иконописац Дарио Станимировић, који је дипломирао на Ликовној академији у Требињу, приводи крају радове на украшавању унутрашњости цркве. Света архијерејска литургија служи се већ од краја септембра, када је црква освештана.

По завршетку грађанског рата у Босни и Херцеговини, на подручју града Источно Сарајево,  саграђено је и гради се неколико цркава у Миљевићима, на Вучјој Луци, на Палама, у Тилави и на Врањешу.

Подсећања ради, у урбаном делу Сарајева, за хиљаду и по година саграђене су свега три цркве.

Стара православна црква на Баш Чаршији, која је најстарији верски објекат на Балкану, саграђена је девет векова пре доласка Турака.

За време турске окупације подигнута је Саборна црква, а за време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, црква Светог Преображења у Новом Сарајеву.

Цркву у Новом Сарајеву освештали су 1939. године, два најзнаменитија Србина тога времена, поглавар СПЦ патријарх Гаврило Дожић и свети владика Никола Велимировић, који је у то време био епископ. Због отвореног става против Сила Осовине - њих двојица су, одмах после окупације наше земље, заточени у злогласни концентрациони логор Дахау и остали су у интернацији чак и годину и по дана, по завршетку Другог светског рата.

Фалсификатори историје прогласили су их за народне непријатеље и нису их за време комунизма остављали на миру. Очигледно незадовољни чињеницом да су се из Дахауа патријарх Гаврило Дожић и свети владика Никола Велимировић вратили живи, приписивали су им невиђену историјску подвалу да су народни непријатељи и да су сарађивали са фашистима, они који су све ратне године тамновали у фашистичком логору.

А одмах после уласка немачких и усташких трупа 1941. године у Сарајево, Српској православној цркви забрањен је рад а готово целокупно сарајевско свештенство одведено је у усташке логоре Јасеновац и Јадовно.

У згради Митрополије, у кругу Сарајевске Саборне цркве усташе су, на дан Св. Василија Острошког, 12. маја 1941. године, ухапсиле митрополита Петра Зимоњића. Није утврђено да ли је убијен у Јасеновцу или у Јадовну. Свега неколико сарајевских свештеника преживело је Други светски рат.

У последњем грађанском рату са подручја Митрополије Дабробосанске иселило се око 200 хиљада босанских Срба. По завршетку грађанског рата до данас, у Федералном делу Сарајева, Цркву Св. Преображења вандали су нападали, до сада, 40 пута.

Верујући народ моли се Господу за бољу судбину свих светиња у подељеном Сарајеву.