Милутин Миланковић јуче, данас и сутра

У организацији СПКД "Просвјета" у Швајцарској, у Светоуспенском храму, одржано је предавање на тему "Милутин Миланковић јуче, данас и сутра". Предавање је припремио мр Славко Максимовић, председник Удружења "Милутин Миланковић" из Београда.

Многобројним гостима обратили су се председник СПКД Просвјета, Чедомир Паповић, и генерални конзул Републике Србије Зоран Јеремић, који је похвалио идеју Просвјете да се једно овакво предавање одржи, поготову када је реч о научнику Миланковићу који је био швајцарски студент. Скуп је поздравио и благословио окупљање и отац др Мирослав Симјоновић.

Ко је Милутин Миланковић, шта је открио, по чему је његов допринос науци тако велики да медаља за врхунске домете у науци носи његово име, а Месец и Марс на својим атласима уписују његово име? Шта га је толико издигло у храму науке, чиме се његово дело опире забораву, и зашто се, како време пролази, о њему све више говори?

Одговоре на ова и друга питања о великану српске и светске науке добили смо од госта Славка Максимовића, председника Удружења Милутин Миланковић из Београда.

Славко Максимовић је магистар метеорологије. Цео радни век провео је у метеоролошкој служби као специјалиста за климатске промене и атмосферске непогоде, области које су дубоко повезане са делатношћу која је Милутин Миланковић донела светску славу. То га је вероватно и определило да већ више од петнаест година открива и јавности представља научни и животни пут Милутина Миланковића.

Оснивач је Удружења Милутин Миланковић. Аутор је или коаутор неколико публкација, текстова и сценарија за серију и филмове о Милутину Миланковићу.

Мр Славко Максимовић је почео причу од првог сусрета са ликом Миланковића. За све је "крив" чланак у новинама који је једног јутра освануо у Вечерњим новостима 1955. године. Од тог момента до данас мр Максимовић не престаје да се посвећено бави ликом и делом нашег научника.

Постоје две врста научника - научник који се рађа, или формира напорним радом, рекао је Максимовић, а затим увео присутне у живописну причу о Миланковићу почевши од Даља, родног места славног научника, па до школовања у Осијеку, одласка у Беч и Женеву, славним члановима породице, као и професору Варићку који је веровао у њега. Миланковић је био један од најромантичнијих људи из света науке па су његови цитати често цитирани.

Један је од ретких научника који се из благостања тадашњег стеченог статуса на западу вратио у Србију да своје изуме донесе својој земљи. Миланковић је пријавио својих 5 патената врло рано. По повратку у Београд успоставио је пријатељство са, по струци најближим колегама, Михаилом Петровићем-Миком Аласом и Богданом Гавриловићем. Они су, поред професора Варићака, Чубера и Брика, битно утицали на његов развој и научно опредељење. На предавању смо чули и о Првом и Другом светском рату који је задесио Миланковића, као и признањима у Југославији, његовој љубавној причи и испуњеној жељи мајке да за животног сапуника изабере Српкињу.

Милутин Миланковић, био је много тога - ђак, студент, проналазач, инжењер, конструктор, грађевинар, муж, отац, професор, академик, путник, затвореник, доктор наука, господин,... Ипак, две чињенице најбоље описују Милутина Миланковића, а то је да је био патриота и научник.

Најцитиранији је српски научник, и један је од најцитиранијих научника у светској научној заједници, истраживач кога с разлогом, и с правом, убрајају у пет највећих научника двадесетог века и међу петнаест највећих научника свих времена који су се бавили планетом Земљом.

Мр Славко Максимовић поклонио је комплет књига Српској православној општини, Удружењу српских студената и СПКД Просвјета и одржао још четири  предавања у Швајцарској.

број коментара 0 пошаљи коментар