Милија Белић и надмоћ дигиталне технологије

Констатујући да уметници данас све више прихватају нову дигиталну технологију, која нуди нове и неупоредиво веће могућности у односу на традиционалну праксу, комесар изложбе Јун Сато истиче да не постоји јединствена дефиниција дигиталне уметности, али да се може рећи, у најширем смислу, да она окупља уметничке креације које су, током своје елаборације, имале приступ једној од дигиталних техника.

Изложба, на којој ће бити представљени радови дванаест уметника, приказује различите приступе и употребу дигиталне технологије.

Милија Белић Је заступљен са видео радом, компјутерском анимацијом, под називом GLASS BACKGROUND, у којем је минималистичка музика Филипа Гласа, као пандан визуелном минимализму, интегрисана у јединствену визуелно-акустичку целину, сазнајемо од Мире Одаловић.

Милија Белић констатује у тексту каталога да су нове технологије дозволиле приступ небројеним фасетама реалности - физичка реалност се релативизује проширујући се све више на потенцијално плодну виртуелну стварност. Као последица ове изненадне свести развија се једна нова естетика виртуелног. Манипулација новим технолошким средствима поставља данас питање креације једног новог уметничког дигиталног језика.

Најинтересантније у ери дигитализације наше целокупне стварности јесте повратак на питагорејску филозофију према којој је број схваћен као основни принцип устројства, не само Космоса, него и човека и његове уметности, примећује Белић. Стварност коју открива наша нова дигитална ера није идеализована, већ кодирана стварност. Све је могуће изразити и дешифровати нумерички. Чак и сама светлост се раствара у једноставне бројчане низове захваљујући којима је, затим, могуће поново реконституисати исту ову светлост и дати јој реалан физички аспект.

Надмоћ дигиталне технологије претвара данас број, не само у суштину, већ у саму супстанцу једног света, имагинарног колико и реалног, којег тек треба изградити.