Нигде села, к'о Дињаша бела

И чим си од цркве кренуо према центру села, дочекале су те чезе и два упрегнута коња, један бео, а један боје јесењег лишћа. Дан је био хладан, зимски, па кад обиђеш коње који њиште, одмах са десне и леве стране не можеш промашити тезге са ђаконијама. Негде се крчкао пасуљ, негде паприкаш, негде рибља чорба, а к`о „фиранге" на ветру висиле су кобасице, што су их мајстори, свако по свом „тајном" рецепту, спремили.

 Нико из Дињаша гладан није отишао

На једној тезги Удружења жена Дињашанке, чија је председница Весна Кланица, проналазимо деведесетогодишњу мајка Мацу. Виталнија од многих младих жена, умесила је колач и чесницу и дошла да гостима понуди оно што Дињаш уме најбоље - топли осмех и оно обавезно нуткање: „Па пробај бар малко, грејота да нам неко, боженасклониисачувај остане гладан".

Иначе, ова је тезга била и најлепше украшена ручним радовима, куварицама, сатлицима, бурадима, сламом и чутурама, а на столу распоред, што би неко рек`о, „логичан": ред облетни, ред рудица, кифли с пекмезом, руда с маком, орасима и сиром, роваца (дињашанске гурабије), натревене с јабукама, па су ту и погачице с медом, погачице с чварцима, тегљене с лудајом, кремпите, беле кифле, кифле са салом, кромпири у чакшире, барена јаја и сланина, па опет ташке и мање позната, карамела. Све су то припремиле Лика, Олга, Иванка, Душка, Весна, Данијела, Богданка, Љиљана, Јованка, Цука, Славица и Марина. Прсте да полижеш, а око да одмориш од изобиља.

Уз огромни уложени труд и залагање све су се коцкице сложиле и спонзори пронашли, јер ко је год тога дана у Дињаш навратио, имао је пред собом гурманлук по вољи, а да ништа неје морао да плати. Све што је на тезгама било изложено или се у котловима крчкало, дељено је посетиоцима бесплатно. Народа, претпостављате, није изостало. Од првих комшија из Српског Семартона, Фења, Улбеча, па све до Темишвараца који су радознало претраживали штандове у потрази за старим заборављеним укусима нашег детињства.

И како је време одмицало, тако се плато испред Дома културе и некадашње задруге пунио народом и званичницима.

Из Темишвара су за ову прилику дошли Златиборка Марков, секретар ССР и саветник у градској општини, Славоуб Аднађ, српски посланик у Парламенту Румуније и Славомир Гвозденовић, почасни председник ССР, као и генерални конзул Владан Тадић са супругом.

Као домаћин, уз Саву Глишића, председника МО ССР, Дињаш, био је ту и председник општине Улбеч Габријел Драган, а допутовали су и политички челници: Сорин Гриндеану доскорашњи премијер Румуније, Ева Ђорђета Андреаш, префект жупаније Тимиш, Алина Горгиу, сенатор, још четири посланика, затим председник и потпредседник општине Фењ и многи други.

 Жива Марков - почасни председник МО ССР, Дињаш

У другом делу програма, негде око 15 часова, почео је културно-уметнички програм.
Дињашански Дом културе крцат народом као у добрим временима. Није се скоро у Дињашу десило да слободног места нема ни на балкону, а да је бар пола гостију одгледало маратонску приредбу која је тарајала добрих 6 сати времена.

Вече је водила Владица Стојанов, а после уводних поздрава Сава Глишић је Живи Маркову доделио Титулу почасног председника МО ССР Дињаш, за оданост српској заједници, за несебичну помоћ и подршку у очувању националног идентитета.

Захвалнице за учешће добили су и учесници програма и кулинарских презентација котлића, од ловачког и свињског паприкаша, пасуља, све до рибље чорбе. А пошто је Кобасицијада замишљена да буде такмичарског типа, после већања жирија, прва награда за Најбољу кобасицу Дињаша припала је екипи коју су сачињавали: Светислав Мишков, Јовица Добреан, Драган Пасуљски; друга награда припала је екипи из Фења: Миомиру Чизмашу, Сорину Огодескуу и Дејану Костићу, а трећа награда екипи Анђелка Стојковића, Бобана Стојковића и Јоана Јакоба.

Иако ван конкурса, Удружење жена Дињашанке побрало је похвале и аплаузе публике и примило Захвалницу МО ССР за несебично залагање и учешће на манифестацији.

 Колце за срце, песма за душу

У ритму бурних аплауза почео је и културно-уметнички програм. Наступили су КУД Свети Никола, Дињаш, са Дињашанским надметањима под упутством уметничког руководиоца и кореографа Раде Стојанова. КУД „Датина", Улбеч, извело је игре из планинског дела Баната. Уметнички руководилац и кореограф је Јоан Кампеану. КУД Круна из Српског Сенмартона извело је сплет игара из Шумадије. О њима су бринули уметнички руководилац Весна Струца Чолаковић и кореограф Душан Миладинов. АКУД Младост, Темишвар, наступило је са играма из Студенице и Централне Србије. Уметнички руководиоци су Сенадин и Сретко Крстић.
Ред је затим дошао на солисте. Дињашанима су вече улепшали: Николета Власић Грубачки, Камелија Флореа, Анка Панцару, Јасмина Фењац, Нелу Блидару, Ђета Аргиуш, док су специјални гости дошли из Србије, тј. Биљана Јефтић и Александар Илић.

Њих су пратитили оркестри под вођством Лазара Аћимовића, Бранислава Маркова и Миодрага Грубачког.