Дванаест непознатих писама Милоша Црњанског у "Адлигату"

Књижевник Гвидо Тартаља био је уредник књига које је Црњанском објавила Просвета. Писма су највећим делом из 1958. године и тичу се објављивања нових дела, претресају се лекторска и редакторска питања, а сачуване су и оригиналне коверте у којима су стигла из Лондона.

Писма су пословног карактера, али се из њиховог садржаја повремено провејава блискост и страх од евентуалних цензора. На више места Гвидо Тартаља упозорава да му не стижу сва писма, а Црњански на његове наговоре да се врати у Југославију каже:

„Према тону Ваших писама, мислим да Ви немате појма о томе како ја живим. И боље. The rest is silence".

На то се надовезује Гвидина белешка:

„Ни онда, ни доцније, никада нисам, с обзиром на оно што је после уследило, објаснио себи прави смисао тих његових речи."

Потомак италијанских грофова, син великог Гвиде Тартаље, познати и омиљени професор књижевности на Филолошком факултету, господин Иво Тартаља, један је од најскромнијих оснивача и донатора Удружења Адлигат који је за ову институцију већ чино чуда, поручују из Адлигата.

Инспирацију да поклони ова писма добио је после читања књиге У срцу Суматре Виктора Лазића, која је настала тако што је председник Адлигата, тада студент, одушевљен поезијом Црњанског, изненада и без плана отпутовао у Индонезију, у пртљагу носећи једино збирку Лирика Итаке. Желео је да, на неки начин, свог омиљеног песника који никада није био на Суматри, проведе овим острвом и оживи суматраизам на делу. Рецитовао је стихове Црњанског племенима бивших канибала и матријархата у џунглама, у кратерима живих вулкана, у друштву са пиратима. Господин Тартаља је, на најдивнији могући начин, наградио Лазићеву љубав и приврженост великом песнику.

Удружење Адлигат од овог месеца издаје часопис Србија међу књигама који ће постојати у електронском и штампаном издању. Часопис ће детаљно описивати значајне материјале и приче које уз њих долазе, као и интервјуе са донаторима, како би што више информација о културном благу које ова институција поседује остало сачувано од заборава.