Све боје јесени

Програм ове вечери је замишљен као славље лепоте балканске културне баштине. Уз помоћ ђака и професора Српско-француске музичке школе, КУД-а Карађорђе из Берна и АНИ Абрашевић из Цирха, КУД Вез је покушао да гледаоце поведе на пропутовање кроз просторе брдовитог Балкана и да кроз симфонију покрета и звука исприча причу о нашој "малој земљи међу световима". Путовање кроз шаренолике пределе Балкана започело је у самом срцу Србије играма из Мачве које је премијерно извео КУД Вез.

Ова тачка је дело изузетног српског кореографа Милоша Симића и осликава свадбени обичај краја из кога и сам потиче. Након тога, представила се источна Србија и обичаји Влаха из Кобишнице у интерпретацији КУД-а Карађорђе из Берна. Потом су најмлађи чланови ансамбла "Вез" одвели до разигране Шумадије и својим наступом разиграли све присутне у публици. Убрзо су се у сали зачули и звуци фруле. Кроз овај инструмент са публиком је разговарао фрулаш Лазар Новичић уз мелодије Топџијског кола а затим и млађани фрулаши српско-француске музичке школе.

Наступили су и професор Нина Софронски на клавиру и професор Милутин Павловић на кларинету, а затим Александра Ванчевска и Милан Милосављевић играјући Циганску љубавну игру. Ово је још једна од кореографија која је премијерно изведена на малој позорници сале Le Cazard у Лозани. Монологом из представе Коштана глумац Дејан Цицмиловић одушевио је публику. Концерт је завршен громогласним аплаузом који је пратио наступе гостујућих ансамбла из Берна и Цириха.

Још једна од специфичности овог концерта је да су се у српској народној ношњи представљали не само играчи који су пореклом са поднебља Балкана, већ су се у колу нашли и пријатељи из Индије, Француске и Швајцарске.

Чланови КУД-а Вез поручују да су изузетно захвални публици, Милошу Дамјанцу, представнику СКСС-а, као и свим играчима и техничкој подршци која је омогућила да се једно овакво вече реализује.