Срби у региону - положај и перспективе

На Балкану се још увек лучи отров малеволентног национализма са облицима непоштовања мањинских права и јавним дискурсима који генеришу неповерење и антагонизам према Србима. Регион је непрестано у чуду „ароганције моћи" као психолошке потребе појединих народа да се потврде, а за шта је цена непрестана дискриминација према другима. Актуелна је још увек мисао Димитрија Туцовића са почетка двадесетог века да је међу народима Балкана немогуће да се „склоне с пута вештачки створене границе-разлике и противности".

Српски народ се тако поново нашао у једном геополитичком кошмару након „балканизације" Југославије и зато је нужан систематски и институционални приступ матице како би се сачувао српски културни простор на Балкану, који се простире у Мађарској, Румунији, Македонији, Албанији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији и Хрватској. То је био и сам циљ конференције у просторијама Савеза Срба у Румунији, чији су значај подигли на виши ниво својим присуством представници матичне Републике Србије, генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић, Марјана Мараш и Весна Матић из Одбора за дијаспору и Србе у региону у Народној скупштини Републике Србије и генерални конзул Републике Србије у Румунији Владан Тадић, као и испред Владе Румуније Енико Каталин Лацико и Адриана Петрару из Департмана за међуетничке односе.

Након интонирања химни Републике Румуније и Републике Србије, домаћин конференције председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић поздравио је присутне државне и црквене великодостојнике и уважене званице, описавши потом само очување српског националног идентитета у Румунији речима: „Ми Срби у Румунији као заједница имамо ту срећу да уживамо сва права која једна демократска држава попут Румуније пружа националним мањинама", након чега се мериторно обратила државни секретар у Департману за међуетничке односе Енико Каталин Лацико, која је пренела поруку Владе Румуније казавши да је битно да „српске заједнице сарађују међу собом, ма где живеле, јер је то двоструко значајно и важно, не само за ваше организације, него и за земље из којих долазите. Сматрамо да добро организоване националне заједнице искључиво доприносе јавној сигурности, безбедности и снази држава у којима живе."

Поздраве председника Републике Србије Александра Вучића пренео је генерални секретар председника Никола Селаковић истакавши традиционалне добре и топле везе и односе између Србије и Румуније, као и захвалност на принципијелном ставу који Република Румунија заузима поводом једнострано проглашене независности Косова. То је више него јако сведочанство о односима између две државе и два народа.

"Српска заједница, од заједнице преко мањине до народа, у региону и српском окружењу, има различитих положаја. Можемо рећи да су они узроковани на првом месту, пре свега, историјским разлозима. Како је Србија и на којој страни света повлачила своју границу, тако се рађало питање и њене мањине у одређеној држави. Тако од 1878. године и коначног повлачења границе са Бугарском, где наша мањина више не постоји, па до 2006. године и осамостаљења Црне Горе у којој Срби живе као аутохтони народ, а не као мањина, различити су положаји нашег народа. Од Балканских и Првог светског рата ближимо се сада стогодишњици и повлачењу црте некаквог биланса положаја Срба у Албанији, Румунији, Мађарској, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Македонији", поручио је генерални секретар Никола Селаковић.

У пленарном делу конференције учешће су узели представници Самоуправе Срба у Мађарској Вера Пејић Сутор и Љубомир Алексов, Павло Јакоја Брајовић из удружења „Морача-Розафа" из Албаније, Гордана Јовић Стојковска из Српске заједнице у Македонији, Зоран Зугић из Демократске партије Срба у Македонији, Петар Дамјанић и Данило Радуљ из Националног савета Срба Словеније, Драго Војводић и Цвјетин Нешковић из Савеза српских друштава Словеније, Милојко Будимир из Удружења Срба из Хрватске, Срђан Милаковић и Мирко Маринковић из Градске управе Вуковар, Стевислав Микеревић и Јован Влаовић из Српског народног вијећа Загреба, Момчило Вуксановић, Новица Ђурић и Симон Ђуретић из Српског националног савјета Црне Горе, Момчило Крајишник из Асоцијације „Ствараоци Републике Српске", Огњан Крстић, Славољуб Аднађ и Славомир Гвозденовић из Савеза Срба у Румунији.

Од представника Срба у региону чуло се да је најтежи положај Срба у Хрватској, Македонији и Црној Гори. За разлику од свега онога што Срби уживају у Румунији, Срби у Хрватској хронично трпе кршење људских права, иако је Хрватска исто као и Румунија, чланица Европске уније. У Хрватској је, наиме, на делу прикривено друштвено приказивање НДХ и усташтва. Земља се идеолошки наоружава, да је то прецизно запазио хрватски интелектуалац Славко Голдштајн, познат јавности по својој критичкој жаоки, рекавши да се подиже „вал проусташког ревизионизма" и запљускује велике делове хрватског народа. Ту слику пренео је у свом излагању Стевислав Микеревић из Српског народног вијећа Загреба. Жртва тог стања које већ дуго траје јесте српски народ, који је аутохтон у Хрватској и постоји већ седам векова, „а били смо и конститутиван народ, који је сада претворен у некакву заједницу која нестаје", скренуо је узнемирујућу пажњу на садашњу дискриминацију, представник Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

Од представника Срба у Македонији чуло се да је македонска влада перфидна према српској заједници и да организовано ради на њеном разбијању. Врши се систематична дискриминација и структурално насиље. Такође, представници су окарактерисали српску дипломатију каокатастрофалну због своје немарности и у најмању руку и њу оценили као одговорну за лоше стање у којима се налазе Срби у Македонији.

Позитивна констатација није дошла ни из Црне Горе. Момчило Вуксановић из Српског националног савјета Црне Горе пажњу је скренуо на асимилацију Срба у Црној Гори као државни пројекат, оценивши ту политику као претњу по егзистенцијални опстанак српског народа у Црној Гори. „Црногорци желе по сваку цену да отму надполовичну већину и буду већински народ у Црној Гори, што још увек нису. Они једноставно, то могу искључиво да постигну преко српског народа у Црној Гори", закључио је Вуксановић.

Из дијаметралне перспективе субјективног опажања и објективног положаја Срба ван матице, посланик Савеза Срба у Румунском парламенту Славољуб Аднађ је у свом обраћању констатовао да разлике између мањина и већинског народа у Румунији не постоје. Права која уживају припадници већинског народа, уживају исто и припадници мањина.

"Држава Румунија помаже српској мањини тиме што обезбеђује потребна средства за нашу Православну цркву, за школе са наставом на српском језику, за нашу кровну организацију Савез Срба у Румунији, као и за српску редакцију националног Радија", био је јасан посланик Аднађ.

Почасни председник Савеза Срба у Румунији и бивши посланик Славомир Гвозденовић такође је нагласио здраве темеље румунске државе која је афирмативна према српској заједници, омогућавајући јој да негује и упражњава у пуној слободи духовност, културу и просвету. Пре свега, однос румунске државе према мањинама је изграђен на уважавању националних мањина и њихових кровних организација и на тај начин не доприносећи поделама и уситњавању националних мањина. Овакав став румунске државе поздравио је и генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић.

Закључак као есенција свих излагања преточен је у пет тачака, које је на крају конференције дефинисао и прочитао генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић, и које ће, према његовим речима, бити предочене самом председнику Вучићу. Једна тачка је подршка иницијативи за доношење декларације коју су покренули председник Србије и председник Републике Српске, друга тачка је олакшавање и убрзање поступка добијања држављанства Републике Србије, трећа тачка тиче се питања обезбеђивања уџбеника на српском језику, четврта апел државним органима за преиспитивање институционалног оквира Републике Србије за сарадњу са Србима изван Србије и пета закључна тачка тиче се институционализације редовног виђања Срба у региону на полугодишњем нивоу, за шта је предвиђено формирање координационог тела до следеће конференције, којим ће председавати Огњан Крстић и Љубомир Алексов.