Отворени Дани српске културе у Темишвару

У среду, 1. новембра, у дворани „Капитол“ Банатске филхармоније у Темишвару, званично је отворено дванаесто издање Дана српске културе које траје до 30. новембра, у организацији Савеза Срба у Румунији, уз подршку Министарства културе и националног идентитета Владе Румуније и њеног Департмана за међуетничке односе у Букурешту, заједно са Генералним конзулатом Републике Србије и уз подршку Министарства културе и информисања Владе Републике Србије.

Лепше и свечаније се није могао ни очекивати „старт" Дана српске културе у Темишвару. Пуно публике, бројне званице, уважене личности и премијера српског филма Santa Maria della Salute. После Доситејевих ђака, који су најавили и уједно званично отворили Дане српске културе, водитељ програма Марко Аџић се обратио гостима.

„Наша нас култура окупља и ове године најлепшим што има: филмом, позориштем, књигом, сликарством, духовном и световном песмом, традицијом. Вечерас y нашем граду почиње светковина српске културе. Темишвар је постао, онако како му и доликује, Европска престоница културе. Данас је Темишвар духовна престоница српства", рекао је Аџић и поздравио присуство Аце Јoвановића, помоћника министра у Министарству спољних послова Републике Србије, Данијела Кристијана Францескуа, заменика префекта тимишке жупаније, Јонела Калина Добру, председника Тимишког жупанијског савета, Бранка Бранковића, амбасадора Републике Србије у Букурешту, Николаја Робуа, градоначелника града Темишвара, Растка Јанковића, в.д. помоћника директора Управе за дијаспору и Србе у региону Министарства спољних послова Републике Србије, Владана Тадића, генералног конзула Републике Србије у Темишвару, Ирену Радојичић, конзула Републике Србије у Темишвару, Огњана Крстића, председника Савеза Срба у Румунији, Златиборке Марков, секретара ССР и одборника у Скупштини града, Славољуба Аднађа, посланика у Парламенту Румуније, представнике Српске православне Епархије темишварске на челу са протојерејом-ставрофором мр Маринком Марковим, Кориолана Јоана Гарбонија, директорa Банатске филхармоније, представника дипломатског кора у Темишвару, представника Српске гимназије Доситеј Обрадовић и институција, румунских пријатеља, свих пријатеља Срба и српске културе и представника српских и румунских медија и свих присутних који су увеличали светковину српске културе у Темишвару.

У другом делу манифестације присутни су имали привилегију да прате један изузетно допадљив филм, остварење сценаристе и редитеља Здравка Шотре Santa Maria della Salute. Филм о љубави, која је овековечена најлепшом песмом српског романтизма Santa Maria della Salute, оживео је темишварској публици романтично доба Ленке Дунђерски и Лазе Костића, уз присуство међу публиком глумице Тамаре Алексић, која тумачи лик Ленке.

Посебан поздрав био је упућен екипи филма Santa Maria della Salute, који су својим присуством увеличали Дане српске културе у Темишвару, једну од најлепших и најсадржајнијих у Европи.

 Дубоко заоране бразде Јована Стејића у српској историји

Већ 3. новембра, у изложбеном простору општине града Темишвара, отворена је архивска изложба поводом 215 година од рођења Јована Стејића (1802-1853), првог доктора медицине у обновљеној Србији на двору Обреновића, рођеног у Араду. Аутори изложбе су Ненад Карамијалковић и Славко Степановић, а изложба је пропраћена и двојезичном публикацијом о Јовану Стејићу, у издаваштву Историјског архива Шумадије, и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и Савеза Срба у Румунији.

Након што је темишварски глумац Марко Аџић свечано отворио изложбу, председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић изразио je речи захвалности заслужнима за овај догађај и пожелео добродошлицу посетиоцима, а сам лик и дело Јована Стејића сликовитим речима је описао користећи се метафором дрва, као симболом Савеза Срба у Румунији, рекавши да српско дрво у Румунији, иако има све тању крошњу, „корени су нам дубоки, јер су у њима уткани овакви Срби попут Јована Стејића". "Овом изложбом откривен је још један велики Србин на кога се заборавило, чиме је постављен на право место, како му доликује", навео је председник Крстић.

Генерални конзул Србије Владан Тадић је у свом обраћању казао да име Јована Стејића, нажалост, није толико познато, али напори који су уложени у отварање изложбе и публикацију монографије о Јовану Стејићу представљаjу високу брану сећања против досадашњег простора заборава. Народна пословица „благо ономе ко не зна, а хоће да зна", за генералног конзула Тадића подесно стоји уз изложбу о Јовану Стејићу, као прилика многима да сазнају доста о овом корифеју просветитељске мисли у Срба.

„Ми Срби умемо да будемо неодговорни када су у питању наши великани и трагови које су они оставили", приметио је концизно потпредседник Савеза Срба у Румунији Дејан Попов, оценивши изложбу и публиковани каталог као исправљање незаслужене неправде према Стејићу, који је „наше горе лист".

Један од аутора изложбе Ненад Карамијалковић истакао је да је током истраживања архива о Јовану Стејићу стекао утисак да богати културни простор Баната нуди једну истраживачку бескрајност и неисцрпност, а о будућим перспективама истраживања по румунском Банату, изјавио је да поред просветитељске светлости Доситеја Обрадовића, Саве Текелије и сада Јована Стејића, из сумрака незнања треба изгурати и Емилијана Јосимовића, првог српског урбанисту, „који је уредио оно што данас представља језгро Београда".

Јован Стејић је био импресивна фигура, надасве прогресивне либералне мисли, завредивши епитет једне од најугледнијих личности у формирању културне, а нарочито медицинске историје српског народа. Појавио се на историјској сцени у првој половини 19. века уз Вука Караџића, Јована Стерију Поповића и Петра Петровића Његоша. Стејићев допринос је немерљиво висок. О томе најбоље говоре речи великог Јована Скерлића: "Он је човек нових и напредних идеја и његов поглед окренут је ка будућности".

Упркос хималајској величини Стејића, српски народ није на задовољавајући начин успео да му ода омаж какав заслужује. Нигде не постоји улица која носи име по њему, нити у јавном простору било где пoстоји његова биста. Али захваљујући напорима Савеза Срба у Румунији и бројним појединцима, попут истраживача Божидара Панића из Арада, у култури сећања Стејић ипак успева да бива очуван.

 Круна последњег крунисаног српског монарха

Прва недеља Дана српске културе обележена је и пројекцијом документарног филма Краљевски топ - историја српске круне, редитеља Велимира Стојановића, у понедељак, 6. новембра. Публика је током 45 минута приказивања филма у Српском културном центру имала прилике да види преглед „кратког XX века", или „доба екстрема", како га је називао британски историчар Ерик Хобсбаум. Међутим, у први план ово кинематографско остварење Стојановића ставља израду краљевске круне Петра Карађорђевића. 

Након стицања фактичке власти 1903. године, после крвавог Мајског преврата, када је заувек убијена династија Обреновић, Петру Карађорђевићу, у народу познат и као „чика Пера", преостало је још само да симболички преузме власт добијањем владарских инсигнија, од којих је најважнија круна. Петру је стављена круна на главу 9. септембра 1904. године, у Саборној цркви у Београду, и једини је владар после Немањића који је крунисан у нововековној историји Срба.

За свечану прилику крунисања и миропомазања 25. септембра 1904. године, филм приказује да су круну израдили браћа Фалис из Париза, изливши је од бронзе са ручке Карађорђевог топа из Првог српског устанка. То је био захтев самог Петра Карађорђевића, да се круна излије од Вождовог топа из Првог српског устанка, како би се успоставила сакрална веза са оруђем и догађајем који је донео државност и слободу Србима. Стигла је чувеним Оријент експресом у Београд. Ношена је само том приликом.

број коментара 0 пошаљи коментар