Комеморација страдалим Србима у Арадској тврђави

Очување сећања на провођење аустроугарске политике логорисања српских војника и цивила, током Првог светског рата, у Арадској тврђави, комеморативно је обележено 16. октобра. У Аустроугарској је током Великог рата било око 300 логора, од којих се истиче индустрија смрти Арадског логора, кроз који је од августа 1914. до краја рата 1918. године прошло око 15.000 невиних људи, стараца, жена и деце, од којих је 4.317 Срба издахнуло живот у мемљивим подземним ходницима казамата.

Почаст су одали и положили венац код спомен-обележја у оквиру Арадске тврђаве, као и код спомен-костурнице Помениреа, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Негован Станковић, који је предводио церемонију у име Владе Републике Србије, заједно са генералним конзулом Републике Србије Владаном Тадићем и представницом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милицом Ђурић, у присуству кадета Војне академије из Београда, студената Криминалистичко-полицијске академије из Београда и представника Удружења потомака ратника 1912-1920. Славољуба Стојадиновића.

Достојанствено одавање почасти страдалим Србима полагањем венца на спомен-обележје и спомен-костурници исказали су, такође, председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић, потпредседник Савеза Срба у Румунији Дарко Воштинар, историчар Божидар Панић и потпредседница Жупанијског савета Арад Клаудија Богичевић, као и представници Града Арада.

Комеморативној свечаности присуствовао је у име префекта жупаније Арад Флорентине Хоргее, заменик префекта Василика Дамиан, који се након верског обреда обратио присутнима бираним речима поручивши да се целокупна свест народа мора побринути да се зверства из Арадске тврђаве никада више не понове, што ће се достићи неговањем стрпљивости, толеранције, мудрости и спокојства, као једине наде за живот у миру и просперитету.

"Не смемо заборавити српске јунаке који су страдали у логору Арадске тврђаве. Сећања на оне који су страдали тих дана тера нас да их поштујемо", закључио је Дамиан на крају своје пригодне беседе, поручивши да Влада Румуније одаје почаст страдалим интернирцима.

Потом се обратио државни секретар Негован Станковић, назвавши Арадску тврђаву симболом тираније некадашње Аустоугарске према Румунима, Србима и другим народима, у којој је покушај утамничења слободе током Првог светског рата достигао најмрачнију еманацију радикалног зла.

"Овде су довођени сви. Од тек рођене деце до стараца. Мучени су глађу, жеђу, хладноћом, врућином, батинама и прљавштином, који су проузроковали епидемије пегавог тифуса, туберкулозе и дизентерије. Болести су косиле силно и неумољиво", тужним речима је државни секретар Станковић говорио о најтежим патњама Срба у Арадској тврђави, додавши да је заједништво које је створено током овог страдања између Срба и Румуна неуништиво и вечно.

Грозоте у Арадској тврђави први је обзнанио румунски родољуб Штефан Чичо Поп, тадашњи румунски посланик у Мађарском парламенту, предочивши војним властима у Бечу и парламенту у Будимпешти бројне страховите призоре, попут мртве мајке са живим дететом у наручју.

Ни Данте није видео пакао, наслов је једног чланка чувеног новинара Радивоја Марковића.

Градско гробље Помениреа је у то време постало претесно за убијене и помрле Србе. Један од преживелих логораша је записао:

Циљ је постигнут: да је наших сваким даном све мање! Систематско истребљење!

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.