Највећи посвећеник нашег доба

Роман "Посвећеник" књижевника Жељка Сарића, Теслина метафизичка биографија, настао на тромеђи научне, усмене и писмене књижевности, натопљен је духовним, више од већине дела на српском књижевном небу. Овај роман тока свести у скраћеном времену, последњих седам дана Теслиног живота, које је Никола на самрти провео у хотелу Њујоркер у Њујорку, откључао је двери свих проживелих и пропуштених збивања несвакидашњег усамљеника коме су други били потребни само да би се с њима спорио.

Дубока интуитивна Теслина интелигенција у неразмрсивом савезу са најдубљим моралним начелима, стопљена прошлост, садашњост и будућност у неразмрсивом клупку надвременог, недељу дана пред Божић, осветљава смисао живота горостаса науке које је за добробит човечанства упорно радио на томе да направи ново Небо и нову Земљу.

Као мислилац јединственог смисла земаљског битисања, Тесла је повлачио неочекиване потезе. Писац "Посвећеника" објаснио је "чудне" поступке Теслине - одбијање кандидатуре за Нобелову награду, цепање у парампарчат уговора са Вестингхаусом у вредности од 12 милиона долара, његово противљење површним идејама "научника-предузетника" Едисона, Марконија и Пупина.

Теслин сан, који се у роману догађа на јави и јава у сну, немају линеарни ток приповедања, па сваки читалац може направити свој редослед, јер му се на свакој страници Тесла директно и лично обраћа.

Писац Жељко Сарић, по позиву електроинжењер, разлистава Теслину душу, душу генија која у предсмртном откровењу одлази на небо са вером у божанску снагу Ума.

Мистични записи "Посвећеника" нанизани у дугим реченицама, крећу се Теслиним зупчаницима наизменичне струје обртног магнетног поља, која се преточила у поље књижевности, као јединствен књижевни драгуљ међу бројним делима посвећеним Николи Тесли.

Роман "Посвећеник" код нас доживео је пет издања, преведен је и на руски и објављен у издању Делфис-а из Москве. 

Цитирамо само један део о раном детињуству генија: 

"Мој најдражи пријатељ из детињства био је мачак, задивљујуће чист, отмен и учтив и он се од мене није раздвајао, а где год бих кренуо трчкарао је за мном.

Он би ми у игри заривао шапе кроз ногавице, али чим би оштре канџе додирнуле кожу, тај покрет прелазио је у благо миловање, без иједне огреботине. Он није волео воду и после кишног времена прескакао би баре дуге и по два метра, само да не окраси шапе. Но, испричаћу вам чудан догађај који ми се десио с мачком једне олујне вечери, на који ни сада немам правог одговора, а који је утицао на ток и пут мојих интесовања и истраживања.

Напољу сева и грми, у соби је мркли мрак, мачак се шћућурио уз мене док га нежно милујем руком. Одједном, приметио сам да при сваком замаху руке по длаци мачка искри и пуцкета нека чудна тајанствена светлост, а мачково тело сија обасјано светлом ауром као код светаца. Гледам опчињен, зачуђен пред овом чудном појавом, понављам покрете руку, искрење и светлуцање мачкове длаке се понављало при сваком покрету...

Пошто сам био збуњен овом појавом, питао сам оца, а он је кратко размишљајући рекао, да би то могао бити електрицитет, који ћу после судбински проучавати до краја живота, а та мала искра као да је запалила у том тренутку неку лучу знања, која ће до измака светлети и осветљавати ми пут. После свега, сећам се живо тог првог искуства електрицитета, те сјајне беличасте светлости која ме је опчинила и очарала и цео мој живот протекао је у тражењу одговора и смисла: "Да ли је читав свемир једна велика мачка, и ако јесте, ко је милује по леђима?".