Сви хрчу на истом језику

Мајци је ближи матерњи језик, српски.  Он је део њеног детињства и младости. Ћерки је ближи језик земље у којој је рођена, који је део њеног детињства и младости, језик земље у којој живи. Иако добро познаје српски језик и писмо, боље се изражава на италијанском него на матерњем језику, а то је судбина већине деце емиграната, друге и треће генерације Срба, али и других народа који су расути по свету.

Књига је посвећена нашој младој дијаспори, у којој тек стасава друга генерација, која је обогаћена допунском школом српског језика, која негује свој језик и писмо, али која боље познаје италијански језик од матерњег, језик који се говори у школи и другим институцијама, на улици и продавницама, којим су окружени од раног јура до заласка сунца.

Они који познају оба језика, приметиће да превод прича није класичан, већ  „интеркултурални", који не преноси дословно речи и реченице из једног језика у други, већ приближава доживљај и осећања оног ко приповеда.

Књига је намењена онима који познају оба језика, а могу је читати и они који знају само италијански или само српски језик.

Различити смо, али не превише. Ако бисмо научили да се заиста разумемо и поштујемо, схватили бисмо да различитост није страшна и нема разлога да је се плашимо, порука је књиге Сви хрчу на истом језику, која је интелкултурална, мултиетничка замисао, авантура интелекта.

Елена Кјузоле је Српкиња по мајци, а Италијанка по оцу. Има два држављанства, познаје оба језика, али боље и правилније се изражава на италијанском. Дипломирала је журналистику у Трсту. Ради као секретарица у једном медицинском студију и сарађује са локалним часописом Л'Адиђе. Мотивација  за ову књигу јој је њена ћерка Магдалена. Материнство јој је пробудило жељу  да сачува и њој пренесе приче своје мајке, а њене баке, да јој на тај начин пробуди интересовање и љубав према земљи и људима које је и она сама кроз мајчине приче заволела.