Манастир Ђунис

Легенда о настанку манастира везана је за предање да је подигнут на месту где се Богородица јавила 13-годишњој девојчици Милојки из села Ђунис, која је тог дана 24. јула 1898. године радила у пољу са својим сестрама и са крчагом пошла на извор по воду. Када је стигла до извора затекла је Пресвету Богородицу која јој је рекла да на том месту сељани подигну цркву и да ће се ту исцеливати болесни.

Народ се ускоро почео окупљати и чудесним моћима светог места лечити, па је 1934. године по благослову светог владике Николаја Велимировића, тада епископа жичког, на месту где се Богородица појавила, подигнут дрвени храм посвећен њеном Покрову.

У комунистичком периоду 1977. године започета је, а већ 1985-те забрањена је градња великог храма. Нова црква од чврстог материјала, на месту старе брвнаре, завршена је и освећена тек 1998, на стогодишњицу јављања Пресвете Богородице.

Цркву Покрова Пресвете Богородице и манастир Ђунис осветио је српски патријарх Павле.

Иконостас у великој цркви рад је иконописачке школе манастира Жича. Ова светиња добила је статус манастира 1964. године као метох манастира Светог Романа у Ђунису.

Манастир Ђунис првобитно је био мушки, да би 1968. године преображен у женски.

Мештани Ђуниса и околних села препричавају о чудесној моћи свете воде са извора поред цркве, од које многи слепи који се напију прогледају, неми проговоре, а непокретни проходају.

По легенди, Мајка Божија је бацила крчаг воде на камен да би означила место где ће се саградити црква. И данас се он по предању налази у малој цркви и по сведочењу старијих монахиња из манастира крчаг се током времена увећава.