Отворени Дани српске културе у Араду

У Галерији Арадског музејског комплекса, тачније у сали Клио, у Араду, отворени су, 3. октобра, Дани српске културе. Прва у низу манифестација била је изложба посвећена Арађанину – првом доктору медицине обновљене Србије.

Изложба Јован Стејић - први Србин доктор медицине у обновљеној Србији у организацији Савеза Срба у Румунији, Историјског архива Шумадије, Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, Министарства културе и информисања Републике Србије, Града Крагујевца одржана је поводом 215 година од рођења др Јована Стејића (1802-2017) и својеврсна је морална надокнада великану рођеном у Араду на кога су две државе скоро заборавиле.

Аутори ове изложбе су Ненад Карамијалковић и Славко Степановић који су указали част Араду и Арађанима, па после више од два века вратили нашег великана у родни Арад. Изложба је премијерно постављена за ову прилику, а њен пут креће у новембру за Темишвар, па после и за Србију.

 Потпредседник Општине Арад обећао улицу са именом Јована Стејића

Пошто је организатор, Савез Срба у Румунији, одлучио да овом значајном приликом отвори опширну манифестацију Дана српске културе у Араду, за говорницом су се смењивали званичници поздрављајући овакав подухват.

Први је присутне поздравио Дарко Воштинар, потпредседник ССР и председник МО ССР Арад, а њему су се у наставку придружили Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији, протојереј ставрофор Огњан Плавшић, Клаудија Богичевић, потпредседник Жупанијског савета Арада, Миодраг Станајов, потпредседник Општине Печка и потпредседник општине Арад, Каталин Цицирига. Иначе, господин Цицирига је на крају сусрета изразио спремност да изнађе могућност како би једна од нових улица у Араду понела име Јована Стејића.

О делу и раду Јована Стејића и његовом значају говорили су истраживачи Ненад Карамијалковић, Славко Степановић и Божидар Панић, наш историчар из Арада чија је улога била вредна у прикупљању података за књигу и изложбу о Јовану Стејићу. Њему дугујемо и проналазак крштенице где тачно стоји да је година Стејићевог рођења 1802. а не 1803. или 1804. како неки извори погрешно наводе.

 Арађанин први доктор медицине у обновљеној Србији

Изложба је праћена вишејезичном публикацијом и данашњим нараштајима представља, како аутори кажу, „једног заслужног, али и скромног делатника из прошлости, чије су мудре поуке актуелне и данас. Изложба, такође, на најбољи начин оживљава постојеће и успоставља нове културне везе, како Срба из дијаспоре са матицом, тако и везе између суседних, пријатељских народа", а књигу су сви присутни у сали могли бесплатно да добију.

Током 18. и почетком 19. века Арад је био један од главних српских центара у Хабзбуршкој монархији. Као седиште Потиско-Поморишке војне границе (1702-1751) и седиште српске Јенопољске (Арадске) епархије, подвлашћене Карловачкој митрополији, имао је значајно српско становништво (између 40% и 45% по аустријским пописима из 18. века).

Ту је рођен и 6. октобра 1802. године крштен Јован Стејић, један од најзнаменитијих Срба 19. века, који је у много чему био први, а деловао на пољу телесне и духовне хигијене.

Пионир српске медицине дотакао се разне тематике, а међу његовим насловима књига налазимо и овакве наслове Макробиотика или Наука о продуженију живота човеческог, Стејићев превод са додацима, дела аутора Христова Вилхелма Хуфеланда (Беч, Типографија конгрегација Махитариста 1826.); Мудра изреченија из разних писаца (1835); Умотворине различитости (1839); Шта треба јести и пити (1842); О држави, из Веберовог Демокрита (1847); Европа, из државног речника Ротека и Велкера (1849); Критика на Вуков превод Новог Завјета (1850); Антропологија или наука о човеку (1853); Предлог за Србски ријечник и Србску граматику (1866); Домаћи лекар и правила за болеснике 3. издање Београд (1870); Забаве за разум и срце и друго.

Арађани изложбу могу у сали Клио да погледају до недеље, 8. октобра. Иначе, Дани српске културе Срба у Араду од ове године прерасли су у опширнији културни догађај који обухвата недељу дана догађања, пројекције филмова, симпозијума и концерата.

број коментара 0 пошаљи коментар