Ритам срца у ритму фолклора

Целокупну српску историју да прођеш, Арад не можеш занемарити. Толико је српских великана који су Србију стварали, (од Табаковића, до Саве Текелије и Јована Стејића) везано својом биографијом за град на Моришу, да би им велики Темишвар, а богами и већина градова у Србији, могли на њима позавидети.

Зато на Арад и не гледамо никад само као на град где још живи невелики број Срба, него је то град који је нашу културу темељио и стварао. Ако ни због чега другог, онда баш због ове традиције Арад и јесте заслужио да га наша српска омладина улепша виталношћу и огромном љубављу према фолклору.

Тако се 16. септембра, све што дише од културно-уметничких друштава Срба у Румунији сјатило на Трг Аврам Јанку у Араду.

 Три барјактара, а за њима српска лепота

И требало је ту нашу децу и видети и доживети. Кад на чистом сунцу и температури од 31 степен, колико је Целзијусова скала тога дана показивала, истрпиш све оне вунене чарапе, јелеке, капе и кецеље, па још градом продефилујеш насмејан с поносом и заиграш прво испред општине, а после и на сцени, то се једино може назвати једним именом - по песми То је љубав, то се воли.

Зашаренио се разноврсним српским народним ношњама арадски Трг Аврам Јанку док је колона, коју су предводили барјактари са српском, румунском и Савезовом заставом, кренула парадно улицама Арада све до Административне палате.

Ту су их је дочекали Клаудија Богичевић, заменик председника Жупанијског савета, директор Центра за културу Арада Габријела Гуреану и посланик Савеза Срба у Румунији Славољуб Аднађ.

Велики плато испред Административне палате постао је тесан за наше играче (било их је око 600) који су уместо једног, развезали неколико кола и тако привукли пажњу пролазника који су застајали да би их пратили аплаузима.

Иако су млади Срби својом парадом буквално блокирали центар града, нико није ни трубио нити негодовао. Напротив, осмеси и аплаузи дочекивали су играче на свакој раскрсници Арада.
Почетак Маратона српске песме и игре у организацији Савеза Срба у Румунији, Министарства културе Румуније, Департмана за међуетничке односе и Центра за културу Арад и Жупанијског савета Арад најавили су водитељи Петар Аџић и Сања Тодоров.

А међу званичницима на Маратону нашли су се и Левенте Богнар, заменик градоначелника Арада, председник Жупанијског савета Арад Јустин Чонка, заменик председника Жупанијског савета Клаудија Богичевић, директор Центра за културу жупаније Арад Габријела Гуреану, генерални конзул Србије у Темишвару Владан Тадић, посланик Савеза Срба у Парламенту Румуније Славољуб Аднађ, потпредседници ССР Борко Јоргован, Никола Курић, Адријан Мојсеш и Дарко Воштинар, као и секретар Савеза, Златиборка Марков и правник ССР, Радмила Драготоју.

 Кад се ритам срца и ритам фолклора убрза

КУД Коло Арад - овогодишњи домаћин Маратона прво је на сцену изашао са предизвођачким ансамблом. Они су извели игре из Пчиње - Стојан се виче (кореограф Дарко Воштинар). Извођачки ансамбл извео је игре из Београдске Посавине - А ја ђаво па га мало дирам (кореограф Драган Миливојевић). Пратио их је оркестар Браћа Мартић. Лепи, насмејани и веома уиграни били су прави увод у фолклорни догађај 2017. године.

КУД Дунав из Свинице присутне је поздравило Шопским играма (кореографија Никола Балач). Ово културно-уметничко друштво броји четрдесетак чланова, изузетно су активни, што се и на сцени да видети у лаким корацима, а воде их Габријела и Емил Никола Балач.

У краткој паузи између песама и игара присутне су поздравили и генерални конзул Србије у Темишвару Владан Тадић, као и заменик градоначелника Арада Левенте Богнар.

Његова екселенција В. Тадић је изразио част и задовољство што је први пут у Араду на овако величанственој манифестацији, која доприноси пријатељству и мултикултуралности кроз фолклор и лепоту игре, музике и песме.

Л. Богнар је подвукао значај културне различитости града какав је Арад и навео значај српске културе дубоко уграђене у темеље Арада.

"Српски фолклор и српска традиција су у Араду у својој кући", закључио је заменик градоначелника Арада.

 Корак по корак, па у котарице и на шамлици...

КУД Плави делија је изненадио кореографијом влашких игара из Хомоља. Иако је дан био изузетно врео, није било једног да се испод великих овчијих шубара није осмехивао док је играо, а то већ о њима много говори. КУД води Радован Јованов, а председник је Борко Јоргован.

КУД Свети Никола из Дињаша је масовно наступио. Уз Семиклушане, били су једини који су за представљање на Маратону изабрали сплет банаћанских игара и песама. Дињашане је пратио тамбурашки оркестар Златна суза, а солисткиње су биле Јасмина Фењац, Сенада Стојанов, Ивана Кланица и Катарина Панић. Играчи су дочарали лепоту банаћанског надигравања, игру у котарицама, на шамлици и пред сатликом, а водио их је Рада Стојанов.

Играма из Дунавске клисуре представио се и Мачевић. Они су чар игре и динамику корака показали пратећи кореографију Саве Константиновића. Новије су друштво, али се труд види и на сцени показује.

Банатска Црна Гора није изостала да се на Маратону представи ни ове године. КУД Свети Ђорђе из Станчева, под вођством Душана Миладинова, извео је игре из Шумадије у кореографији вође друштва. Друштво броји 45 чланова, а њихова уиграност и вештина игре и те како се препознају.

Једини гости из Србије ове године били су чланови КУД Бриле из Беочина. Они су извели кореографију из Кумановског Поља Домаћине, добри гости ти дојдате. Њих је пратио оркестар КУД Бриле, а оставили су посебан утисак интересантним играма и ношњама.

КУД Свети Никола из Варјаша извео је игре из Врањског Поља. Њих је пратио на хармоници руководилац друштва и парох варјашки Душан Кључар.

КУД Белобрешка из Беолобрешке играло је сплет игара из Шумадије, а пратили су их Мара Горун на клавијатури и Горан Стефановић на хармоници. Вођа белобрешчанског друштва који брине да игра и песма буду под конац јесте Горан Стефановић.

 Омиљени светитељ-Свети Никола

Београдски мали пијац песма коју је прославио Тозовац била је увод за наступ Радимнаца. КУД Свети Никола из Радимне за Маратон српског фолклора одабрало је игре из околине Београда. Руководилац и кореограф је Томислав Поповић.

Ако има међу фолклорашима омиљеног светитеља, то је сигурно Свети Никола, јер су то име чак четири културно-уметничка друштва Срба у Румунији присвојила. Са поносом га носи и КУД Свети Никола Дета. Они су на сцени у Араду извели сплет игара из околине Пирота у кореографији Александра Максимовића. Уметнички руководилац друштва је Дијана Татарушану, а инструменталиста је Дејан Ђурђев.

Старомолдавци су надалеко препознатљиви по својим посебним шарама на ношњама и црвеним чарапама. О њима брине Сава Константиновић, који је на арадску сцену изнео са својим играчима аутентичне игре из Дунавске клисуре у сопственој кореографији.

КУД Круна из Српског Семартона под вођством Весне Чолаковић Струца и Миливоја Мишкова навикла нас је на посебан доживљај игре и лепу усклађеност играча. Они су извели кореографију игара из Беле Паланке у кореографији Сенадина Крстића.

Шумадијске игре засигурно имају неку посебну драж, јер их много наших друштава преферира. Игре из овог краја биле су избор и за КУД Извор из Сараволе. Борко Стојанов је председник овог друштва које броји око 40 чланова, а уметнички руководилац Радован Јованов.

АКУД Младост је наше темишварско друштво које се годинама грана и брине о млађим нараштајима. Генерације и генерације су кроз ово друштво прошле, освајавши награде по светским и домаћим фестивалима, а малишани, који су пре неку годину учили прве кораке, сада су већ играчи на сцени.

Игре из Бачке и Централне Србије по кореографији Милорада Лонића биле су избор припремне групе АКУД Младост а затим и извођачког ансамбла под вођством Сенадина и Сретка Крстића.

Аутентичне ношње из свог краја обукли су и Љупковци, а играли су кореографију из Босилеградског Крајишта. Уметнички руководилац овог друштва је Мирослав Јанкуловић.

По еволуцији, по квалитету и по масовности које на сцени показују, Семиклушани су своје место међу челним културно-уметничким друштвима Срба у Румунији заслужили. КУД Свети Сава из Великог Семиклуша показао је и доказао шта може на више фестивала, а на Маратону српске песме и игре у Араду извео је прво игре из Владичиног Хана. Ипак, публику је освојио аутентичним Поморишким балом, што изведбом, што држањем, што игром. О свему су бринули упућивачи Наталија и Георге Мандран као и Адријана Лукин.

сваку похвалу је и енергија млађег нараштаја. Томислав Никић, председник МО ССР у Фенлаку, окупио је велики број деце која наступају под именом некада славног темишварског хора Слога. Фенлачани су извели игре из Шумадије у кореографији Дарка Воштинара, а како је децу увек лепо видети, публика их је у Араду топло примила.

КУД Соко из Соколовца показало је да је прави наследник некадашњих легендарних соколовачких играча. И оно је изабрало шумадијске игре, а да све буде како доликује, бринула је Мара Горун. Извођаче су пратили инструменталисти Марко Ћорик, Срђан Манћу, Горан Стефановић и Дарко Илић.

Маратон српске песме и игре закључен је звездано. КУД Чанадске звездице из Чанада закључио је вече влашким играма из Тимока. Уметнички руководиоци овог друштва су Оана Ердеј и Лилијана Замфиреску.

Но, иако је вече било поодмакло, за нашу омладину ноћ је тек почињала и дружење уз српско коло и музику. За то се побринуо оркестар у саставу Бранислав Марков, Рада Радослав, Драган Јанковић, Александар Панић са солисткињом Мирјаном Јовичин.

Шта рећи у закључку једне овакве манифестације? Можда и то, да иза свега овог лепог понуђеног стоје сати и сати вежбе, сати слободног времена искоришћеног за једну велику љубав према српској традицији, песми и игри. Количина њиховог труда видела се на сцени. А видело се још нешто, а то је сјај у очима људи који воле оно што раде. Тај се сјај преноси на публику. И памти.