Србија и Грчка – 150 година борбе за европски Балкан

Аутори поставке, коју је иницирао амбасадор Републике Србије у Грчкој Душан Спасојевић, су музејски саветници др Душица Бојић и Небојша Дамњановић, док је дизајн поставке осмислио Растко Шурдић, пише у саопштењу Историјског музеја Србије.

Изложба се реализује под покровитељством Министарства културе и информисања, а у сарадњи са Министарством спољних послова Републике Србије.

Изложба је инспирисана значајном годишњицом - 150 година од потписивања првог уговора између Србије и Грчке 1867. године од стране кнеза Михаила Обреновића и грчког краља Ђорђа I Гликсбурга, који је представљао темељ за будућу сарадњу два народа, али и основ за коначно ослобођење од вишевековне османске владавине. Изложба настоји да кроз архивску грађу, бројне фотографије и портрете знаменитих личности, које су изузетно допринеле учвршћивању пријатељства и сарадње два народа, што потпуније прикаже историју односа Србије и Грчке у претходна два века, од периода борбе за ослобођење од Османског царства до данашњих дана.

Поред наведених материјала, посетиоци ће по први пут у целости имати прилике да виде документарни филм Пожар у Солуну из 1917 године, део фундуса Југословенске кинотеке, који је забележила оком камере српска војска тада смештена у Солуну.

Иако историја српско-грчких односа почиње још у раном средњем веку, тек крајем 18. и почетком 19. века, са стварањем услова за ослобођење од турске власти и успостављање националних држава, поново јачају везе два етноса на црквено-духовном, војном, културном и привредном плану.

Овај период су са грчке стране обележили великани попут чувеног песника и револуционара Риге од Фере, грчког јунака и учесника Првог српског устанка Ђорђа Олимпијадеса, познатог у српској традицији као капетан Јоргаћ, Константина и Александра Ипсилантија и многих других. Српска национална револуција (1804 - 1815.) и славне личности које су је обележиле (вожд Карађорђе, кнез Милош Обреновић, Доситеј Обрадовић и други) су и надахнули грчке вође да се изборе за независност 1830. године.

Другу половину 19. века обележило је потписивање значајног уговора о савезу 1867, а потом и Балканског савеза, који је био темељ за будуће споразуме и успехе у балканским ратовима почетком 20. века, а потом и за победу у Великом рату, када су грчки народ и држава, уз посебно залагање чувеног грчког премијера Елефтериоса Венизелоса, свесрдно пружили уточиште за опоравак исцрпљене српске војске и цивила предвођених краљем Петром I и регентом Александром I Карађорђевићем.

Након Првог светског рата, новоформирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а потом и Краљевина Југославија и Грчка настављају са учвршћивањем односа потписивањем низа билатералних протокола и споразума, међу којима се издваја Балкански пакт формиран 1933. и 1934. између Југославије, Грчке, Румуније и Турске, који ипак није успео да заштити потписнице у кризним временима пред Други светски рат.

После Другог светског рата и сукоба са совјетским блоком држава 1948. отвориле су се могућности за развој односа са земљама изван комунистичког блока, а самим тим и за свестрано унапређење југословенско-грчких односа. О томе сведочи и потписивање Балканског пакта између ФНР Југославије, Грчке и Турске 1953, као и бројни значајни споразуми склопљени током златног доба југословенско-грчке сарадње педесетих година прошлог века, од којих многи важе и данас.

Реализацију изложбе су помогли Архив Југославије, Музеј Југославије, Југословенска кинотека, Народна библиотека Србије, Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Филмске новости и друге институције.

Након презентације у Музеју македонске борбе у Солуну, изложба ће средином октобра ове године бити постављена у једном од најрепрезентативнијих објеката у грчкој престоници Атини, згради Мегаро Музикис.

Изложбу у Атини ће отворити амбасадор Републике Србије у Грчкој Душан Спасојевић заједно са директорком Историјског музеја Србије др Душицом Бојић. После тога ће бити постављена као стална поставка у згради Амбасаде Републике Србије у Атини.

Изложба представља још један у низу успешних пројеката које је Историјски музеј Србије реализовао у Грчкој у оквиру међународне сарадње.

У протеклом периоду Историјски музеј Србије реализовао је нову мултимедијалну сталну поставку у Српској кући на Крфу (2016), као и гостовање изложбе Свети Сава Српски у Музеју византијске културе у Солуну (2017).