Србија прво уточиште, у Канади нови дом

„Нису нити ће бити заборављени они који нису хтели да напусте своја имања као ни они који су животе изгубили у колони. Велики број протераних и избеглих су, после Србије као прве сигурне станице, за себе и своје фамилије, слободу, посао, куће стекли у Канади и развоју ове заједнице пружају значајан допринос. Одајући пошту страдалима сећамо се и часног службовања Канађана у оквиру мировних снага ОУН који су оружјем бранили своје положаје, али и невине цивиле", рекао је генерални конзул Србије, Василије Петковић на комеморацији одржаној 5. августа, у просторијама Опленца у Мисисаги.

Ову комеморацију организовала је управа Српске националне академије уз помоћ конзулата и под покровитељством Амбасаде Србије.

Присутне је поздравио Жарко Брестовац, председник СНА, а амбасадор Србије у Канади, Михаило Папазоглу, говорио је о броју страдалих, прогнаних, уништеној имовини, прекинутим животима.

„Ако још има неупућених у величину тог егзодуса постоје валидни извори на којима се сваки податак може проверити. Протерани су цивили, жене и деца, старци, читаве фамилије, а да је којим случајем био жив у тој трагичној колони био би и Никола Тесла, зато јер је Србин из Лике", нагласио је амбасадор Папазоглу.

Дану обележавања прогона крајишких Срба присуствовала је и Бони Кромби, градоначелница Мисисаге.

„Дошла сам јер подржавам српску заједницуа и зато што сам захвална људима српског порекла на њиховом вредном доприносу овом друштву и Мисисаги", рекла је Бони Кромби.

Професор Колин Кембел подсетио је присутне да је злочин у Медачком џепу обелодањен захваљујући канадској мировној мисији. Чланови ове мисије имали су и оружани сукоб са хрватским војно-полицијским снагама бранећи своје положаје, али и српске цивиле. Приказао је и видео записе, изјаве канадских војника по повратку у Канаду. Уместо признања, дочекала их је тишина да би тек неколико година касније ова јединица била одликована за часну службу под канадском и заставом УН.

Писци и песници, Гордана Лаковић, Радован Гајић и Ксенија Вучуровић говорили су потресне стихове или делове својих књига који подсећају на страдалништво током Олује.