Заједнички пројекат деце из Штутгарта и Инђије

Назив пројекта је проистекао из жеље аутора пројекта Татјане Поповић, професорке немачког језика и књижевности, Наташе Миливојевић, педагога, и Милане Павловић, професорке српског језика и књижевности, да у заједничку активност писања романа укључе децу из различитих средина, која се међусобно не познају, а која ће се наизменично бавити писањем романа на одређену тему, јавља за Програм за дијаспору РТС-а ауторке пројекта Бескрајна прича Татјана Поповић, Милана Павловић и Наташа Миливојевић.

Аутори су пошли од претпоставке да деци треба дати прилику да размишљају о важним животним питањима, да им се омогући да кажу шта о томе мисле, да своје ставове образлажу и о њима пишу, а да ће као производ таквог заједничког промишљања и писања сигурно доћи до тога да деца знају шта су основне људске вредности, колико им оне значе и како да их у својим и туђим животима желе и њима теже, без обзира где се налазе, којој нацији припадају и у каквим животним околностима живе.

Роман Моје име је Јелена је претпоставку аутора пројекта потврдио као тачну. Њега су стварале ученице ових школа уз менторство поменутих наставница. Седам девојчица је из Штутгарта, а три су из Инђије.

Оне су написале дирљиву причу о нераскидивом пријатељству, различитим животним путевима и оптимистично заузеле став да треба веровати у своје снове и никада не одустајати од својих циљева. Роман говори о животу деце без родитељског старања и његова радња започиње у Дому за децу без родитељског старања у Звечанској у Београду. Прича се наставља тако што деца граде и нижу животне околности својих јунака, правце, наде, очекивања, тежње, одрицања и завршетке.

Пројекат Бескрајна прича није само заједничко писање једног романа од стране десет девојчица, већ је писање романа била раван у којој су деца вежбала важне животне и васпитне категорије, толеранцију, међусобно слушање, уважавање и безусловно прихватање.

Пројектом Бескрајна прича је предвиђено да се аутори романа сретну и упознају у моменту када буде уприличена промоција романа. Она је одржана 12. маја 2017. године у Градској библиотеци у Штутгарту (Stadtbibliothek Stuttgart), једној од најлепших библиотека Европе.

Тај сусрет је био изузетан догађај, којем су присуствовали многи, од родитеља и деце из Допунске школе на српском језику, преко представника Градске библиотеке из Штутгарта, представника различитих немачких и српских удружења до званичника из Генералног конзулата Републике Србије у Штутгарту. Било је свечано, достојанствено, едукативно и емотивно.

Осим програма промоције, који је осмишљен и реализован, ово вече је обележено још једим циљем, хуманитарним. Замисао аутора пројекта је била да промоцијa књиге буде место на коме ће роман бити пласиран путем донација. Том приликом су прикупљена новчана средства у износу од 1751, 00 евра.

Након свечане промоције у Штутгарту, уследила је презентација пројекта и промоција романа и у Инђији. Свечаност је одржана 7. јуна 2017. године у Културном центру у Инђији, којој су се поред грађана Инђије, одазвали и представници Немачке амбасаде у Београду. Те вечери су прикупљена новчана средства у износу од 57.190,00 динара и 30 евра, што је још једном потврдило све вредности пројекта.

У првој половини јуна, у току редовног распуста деце из Штутгарта, пројектом је планиран одлазак у наведени центар, што је и учињено 9. јуна 2017. године. Том приликом су деца писци из Инђије и Штутгарта, заједно са ауторима пројекта и представницима Савета родитеља у Штутгарту, имала прилику да кроз дружење са децом из Звечанске, увиде сурову реалност живота, а са друге стране, ведрину и позитиван став деце која тамо живе.

Заједнички прикупљена новчана средства са обе манифестације, у укупном износу од 1781,00 евро и 57.190,00 динара, биће уплаћена на рачун Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској у Београду, кажу ауторке.