Источно од Источног Сарајева

Путовође на даскама стигле су стазом духовног континуитета пре 25 година из ратних Хаџића у Источно Сарајево.

У јеку рата, почетком 1995-те године у Хаџићима код Сарајева, општини која је пре Дејтонског споразума припадала Републици Српској, одржан је Први фестивал монодраме Републике Српске у организацији Срна-Феста.

У историји светског позоришта није забележено да је на првој линији фронта одржан такав културни догађај који је на завршној вечери представе пратило три хиљаде посетилаца. Они су по завршетку представе посетили и српске борце на првој линији фронта.

Тај пионирски подухват домаћи и светски медији пропратили су са дивљењем и подршком.

Позоришни фестивал настао у рату, отворио је покојни професор др Никола Кољевић, тада потпредседник Републике Српске, и у свом говору нагласио да је ово доказ да је у дугом и тешком рату у Босни и Херцеговини српски народ био опредељен за мир јер се до духовне и моралне обнове може доћи само путевима културе.

Професор Кољевић је био страсно везан за поезију, за Шекспира нарочито. Писао је и режирао драме, а са најбољим оценама завршио је светску књижевној, у оној славној, Кишовој генерацији. Цењени професор Кољевић обишао је свет и упознао му предности и наличја. Био је чврсто везан за традицију и истицао да је то важно да бисмо знали вредности, да не останемо провинцијалци у времену и простору. Тежећи увек ка вишем, професор Кољевић је лебдео између реалног и идеалног, трудећи се да ношен својим осећајем осветли сензибилитет времена и тешког бремена животне улоге у којој се нашао. Најкрупнији његов искорак био је када је са највећом светском класиком самеравао нашу српску - Отело и Бановић Страхињу, напоредну причу о Елиоту и Андрићу, Јејтсу и Дучићу, ширећи тако видике и учвршћујући српску тачку ослонца.

Тадашњи организатори Првог фестивала монодраме Републике Српске најавили су одржавање и другог, већ следеће 1996. године, али у новембру 1995. закључен је Дејтонски мировни споразум па је Фестивал из Хаџића, који су припали Федерацији, прешао у Лукавицу, у Источно Сарајево.

Али сунце се рађа на истоку, источно од Источног Сарајева, па је група која је организовала Први фестивал уместо организације Другог, снимила филм Крстић који говори о егзодусу живих и мртвих Срба из Сарајева - филм који је на Фестивалу краткометражног у Београду добио Гран При, а у Минску Златног витеза.

Фестивал малих сцена - монодрама Републике Српске, наставио је и даље да живи и одржава се сваке године до данас у Културном центру у Источном Сарајеву, у некадашњој згради Војничког клуба Лукавица.

Обнова ове зграде давно је почела, нажалост и одавно застала. Зграда је само покривена и отворена је камерна сцена, док Велика сцена и обнова Сарајевског и Српског позоришта чекају, према речима директора Културног центра Младена Јанковића, повољније историјске прилике или донаторство неког љубитеља уметности.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво