Српско спомен обележје у Норвешкој

Ове године се навршава 75 година од како је 4200 српских и југословенских заробљеника депортовано у Норвешку од стране нацистичких окупационих сила у Југославији. Они су послати у Норвешку на принудни рад и интернирани у различите логоре. Више од 2300 српских и југословенских заробљеника је преминуло, или је било убијено у Норвешкој. Број настрадалих би вероватно био већи да није било помоћи и подршке коју су заробљеници добили од норвешког становништва.

Седамнаестог јуна, у програму, који организује Друштво Срба и пријатеља Србије Берген учествоваће норвешки историчари: Кнут Торесен, учесник пројекта Министарства спољних послова Србије Истина о Јасеновцу и Михаел Стоке, дугогодишњи истраживач Нарвикцентра и велики познавалац теме југословенских и совјетских заробљеника и присилних радника у Другом светском рату у Норвешкој.

Премијерно ће бити приказан филм помогнут од стране српске заједнице у Норвешкој и Нарвикцентра. Ради се о филму бившег кустоса Музеја Јасеновац и спомен подручја Доња Градина, Симе Брдара. Филм Крст од крви говори о трагичној судбини браће Бањац у логору на северу Норвешке и крсту који је Марјан исписао крвљу свог брата Милоша.

"Испред Друштва Срба и пријатеља Србије Берген и као носилац пројекта постављања меморијалне плоче посвећене невиним жртвама у нацистичким логорима у Норвешкој, желим да кажем да смо срећни што ћемо плочу открити у склопу националног обележавања 75 година од искрцавања првих затвореника у Берген који се десио у ноћи између 13. и 14. јуна 1942. 

Желим да истакнем да је сарадња са Симом Брдаром настављена  и по завршетку филма, а биће овековечена и овом меморијалном плочом која је израђена у Козарској Дубици и која ће бити постављена на крсту у порти Руске православне цркве у Бергену. У културном делу програма свираће виолиниста бергенске филхармоније Алексеј Черкасов.

У околини Бергена постоји споменик посвећен 27 убијених Срба. Норвешки историчари и даље покушавају да утврде имена 3 затвореника из Ужица за која се зна да су страдала у Бергену. Плоча коју откривамо у јуну посвећена је свим невиним жртвама, па и безименим и надамо се да ћемо тиме успоставити традицију сећања на нацистичке жртве и њихова страдања. О томе можемо много да научимо од Норвежана као и на примеру крста на камену у стени на северу Норвешке који Норвежани освежавају црвеном бојом да не избледи", каже за Програм за дијаспору РТС-а Добрила Радуловић, председница Савеза српских удружења у Норвешкој.

Аутор филма Крст од крви, Симо Брдар каже да је филм награђен на фестивалима у Краснодару (Русија) и Дњепропетровску (Украјина) и да је Амбасада Норвешке у Београду два пута имала прилог о овом филму на свом сајту.

"Филм је кренуо на далек пут скромном премијером у селу Клековци, код Козарске Дубице, одакле су и браћа Бањац. Своју тиху мисију наставља системом грудве, окупљајући око себе све већу пажњу и шаљући поруке и опомене шта се све може десити човјеку ни кривом ни дужном. И тако тихо иде на пут опомене и сјећања у Стокхолм, Гетеборг, Халмстат, Берген, Кристијансанд, Лилехамер, Осло и још неке градове у Норвешкој.

Чињенице намећу и саме говоре да култура сјећања није само историјска, етичка, морална категорија. Она има сасвим егзистенцијалан карактер и често је питање опстанка или нестанка и може се веома фино и реално изражавати са универзалном људском поруком.

Саша Бањац, унук Марјанов је реализовао опоруку свога дједа. Иако са факултетском дипломом, оставио је посао у граду и у свом родном селу узгојио виноград сјећања на дједа и фину винаријицу. У њој чува камен донесен из Салтдала, мјеста гдје се налази КРСТ ОД КРВИ. Саша у својој винарији има и копију филма Крст од крви. Прича о вину, вину и крви Исусовој, Поларном кругу, Клековцима, крсту од крви, није само сјећање, ни култура сјећања, већ живот",  каже за Програм за дијаспору РТС-а Симо Брдар.

Поводом обележавања 75 година од депортације затвореника из тадашње Југославије у Норвешку, планиране су бројне активности у неколико градова Норвешке, од 14. до 23. јуна.