Српско издаваштво на Међународном фестивалу књиге у Будимпешти

Културни и документациони центар Срба у Мађарској ове године се први пут, и то веома успешно, појавио у улози домаћина српског штанда на 24. сајамској манифестацији посвећеној издаваштву, која је у Будимпешти одржана од 20. до 23. априла ове године.

Српски штанд на Међународнодном фестивалу књиге у Будимпешти, био је смештен у централној сајамској дворани, на репрезентативном пункту који је на коришћење добио Београдски сајам књига. Културни и документациони центар Срба у Мађарској је, у договору са београдским и будимпештанским сајмом, ове године организовао представљање српског издаваштва, јавља за Програм за диајспору РТС-а Диана Кондић Ђурић.

Према речима в.д. директора центра Милана Ђурића, посећеност је премашила сва очекивања. Читаоцима су посебно била интересантна двојезична српско-мађарска издања, као и преводи дела српских аутора на мађарски језик. С обзиром да Српски културни центар у последње време настоји да се, управо путем преведених дела српских писаца, приближи мађарској публици, али и припадницима српске заједнице који не говоре добро српски језик, чини се да је овај сајам књига био права прилика за то.Основна идеја која је потекла од Милана Ђурића да се почну прводити дела савремених српских писаца на мађарски језик показала се веома корисном и успешном. Помоћ у реализацији овог пројекта пружило је Министартсво култутре и информисања Србије на основу конкурса који се расписује једном годишње.

Разним рекламним материјалима Туристичке организације Србије, уједно су промовисани су и туристички потенцијали Србије, као и Београдски сајам књига, који је најпосећенија културна и сајамска манифестација у Србији и Југоисточној Европи. Међу излагачима у Будимпешти владала је и заинтересованост за учешће на наредном Београдском сајму књига.

Фестивал књиге је посетио и Младен Весковић виши саветник у Министарству културе Србије, који је за наш недељник рекао да је важно истаћи оно што се недовољно зна у Србији, да постоји један број писаца српског порекла који живе и стварају као домицилни ствараоци у Мађарској. Он је, приликом боравка у Будимпешти, посетио и српски штанд и при том разговарао са организаторима Међународног фестивала књиге у Будимпешти. Током разговора са Миланом Ђурићем, било је речи о могућностима за унапређење сарадње у области издаваштва, као и о представљању Србије као почасног госта Међународног фестивала књиге у Будимпешти 2018. године.

"Српски културни и документациони центар се показује као једна од најзначајнијих културних организација у Мађарској и кључни партнер у реализацији већег броја манифестација, почевши од оне централне, Месеца српске културе, до низа других. Он се издваја и као институција која је имала слуха да покрене и непрофитну делатност, каква је издаваштво. Посебно радује што из године у годину рад центра иновативношћу надилази неке уобичајене клишее који се само своде на секундарну или терцијалну интерпретацију неких фолклорних матрица. Оне често нису аутентично стваралаштво домицилне заједнице, дакле, у овом случају Срба у Мађарској, већ матице, и на такав начин се онда помало губи основна нит заштите културног идентитета вас овде, и особености које има српска заједница у Мађарској", рекао је Младен Весковић.

Од српских писаца из Мађарске, књижевним делима на српском и мађарском језику на сајму су били заступљени Драгомир Дујмов, Драган Јаковљевић, Петар Милошевић, Милан Степанов, Предраг Степановић, као и неколицина млађих аутора, чије је песничко стваралаштво обједињено у појединим заједничким издањима. Био је изложен и део продукције "Српских недељних новина", као и више историографских, документарних и научних издања, везаних за прошлост и културну историју Срба у Мађарској и уопште, српског народа.

Гост српског штанда је у петак, 21. априла, био књижевник Драгомир Дујмов, док је сутрадан сајам посетио његов колега Драган Јаковљевић. Ови будимпештански српски писци, чија су поједина дела преведена на мађарски, том приликом су разговарали са својим старим и потенцијалним читаоцима, потписивали им своја издања и одговарали на питања везана за њихово богато литерарно стваралаштво.

"Посебно ми је драго да је Српски кутлурни и документациони центар у Мађарској омогућио и реализовао да се објави превод мог романа Воз савести, јер ово је моја прва књига која је преведена на мађарски. Одувек сам сањарио о томе како би било добро да наша књижевност која се ствара у Мађарској, а пишемо је на српском језику, отвори према већинској нацији да нас и Мађари могу читати и упознати, да виде како ми размишљамо, да виде наш стил писања. Морам Вам одати још једну тајну, а то је да је ова моја књига прва књига са тврдим корицама", рекао је Драгомир Дујмов. Његов колега, књижевник Драган Јаковљевић, такође задовољан што је његова поезија, захваљујући ранијим преводима, и пред мађарским читаоцима.

"Када је реч о мом стваралаштву, волео бих да ова година буде у знаку упознавања са публиком и у другим поднебљима. У том циљу, ускоро планирамо објављивање моје нове поетске прозе и на енглеском језику", рекао је Јаковљевић.

О томе да потписивање протокола о сарадњи између српске и мађарске мањине у двема суседним земљама није само пука форма, говори и пример сарадње Издавачке куће Форум из Новог Сада и Српског културног и документационог центара у Мађарској.

"Мислим да је ово добар моменат да почнемо заједничку организацију представљања Србије на Фестивалу књиге у Будимпешти за следећу годину, када ће она бити почасни гост. Ово је важан догађај за две државе и нас као мањине, мађарску и српску", рекао је Габор Вираг, директор Издавачке куће "Форум", приликом разговора вођених са домаћинима на српском штанду.

Према речима Младена Весковића, вишег саветника у Министарству културе и информисања Србије, који је посетио сајам и српски штанд, Културни и документациони центар Срба у Мађарској заслужује похвале не само због своје издавачке делатности, већ и због популаризације вузелних уметности, музике, позоришта, рада са децом, едукације.

"То је заиста организација која професионалношћу, поузданошћу и партнерским односом представња један од најпозитивнијих примера организације те врсте у Европи, па чак бих смео да кажем и шире, са којима Министарство културе и информисања Србије у овој сфери сарађује", истакао је Младен Весковић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво