Преко седам мора и три океана

Књига "Седам мора и три океана" Јелене Ј. Димитријевић представљена је 21. фебруара у београдском СКЦ-у. О књизи прве српске светске путнице говорили су приређивач овог дела др Биљана Дојчиновић, професорка на Филолошком факултету, др Светлана Томић, историчарка књижевности и Јасмина Радојичић, уредница у Лагуни.

Путописи Јелене Димитријевић настали тридесетих година прошлог века представљају значајан допринос српској књижевности, култури и политици, саопштавају из Лагуне.

„Време је да се значај Јелене Димитријевић, као прве међу сјајним, изузетним женама, поново препозна у култури из које је потекла и да јој се додели место које је одувек заслуживала", рекла је Биљана Дојчиновић које је приредила књигу.

Она је истакла да се о Јелени Димитријевић писало за време њеног живота, али деценијама
после њене смрти није било ниједног записа.

„Зашто је то тако, можемо само да нагађамо. Умрла је 1945. пред сам крај Другог светског рата. Своју кућу у центру Београда хтела је да остави Српској академији наука и уметности, која је то одбила. Та кућа и данас стоји необележена, јер нису нађена средства за спомен-плочу."

Говорећи о путопису Седам мора и три окена Биљана Дојчинович је рекла да је посебно занимљива чињеница да тим путописима готово и није потребна фуснота, пошто ауторка много тога сама објашњава.

„Једна од кључних порука Седам мора и три океана јесте да се богатство људи налази у посматрању, разумевању и сазнавању света, што је блиско данашњој веома актуелној идеји мултикултурализма и потреби толеранције разноликости људи", истакла је професорка на Филолошком факултету Светлана Томић.

„Та идеја мултикултуризма произашла је из њеног карактера. Она је просто била таква жена, устремљена ка знању, читању, била је полиглота, несумљиво једна од најобразованијих жена оног времена и оно што је кључно - била је великанка. Знам да ова реч код неких људи изазива подсмех, али она постоји у српском језику, а Јелена Ј. Димитријевић је била управо то", рекла је Светлана Томић.

По њеном мишљењу, Јелена Ј. Димитријевић и још неке ауторке тог доба неправедно су игнорисане и ово је прилика да се то исправи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво