Милош Растовић: Ако следимо пут наших великана има наде за нас

Српски народни савез, најстарија српска организација у Америци, од свог оснивања пружа подршку српском народу који живи на том континенту, у циљу очувања српског етничког и верског идентитета. Милош Растовић, координатор за културу ове организације, за Програм за дијаспору РТС-а говори о њеном историјату, активностима, циљевима...

 Милош Растовић је недавно боравио у Београду, где је као учесник манифестације Дани дијаспоре на универзитету Сингидунум, говорио о вишедеценијском залагању Српског народног савеза за бољитак српског народа кроз разне видове помоћи појединцима и организацијама, истакавши жељу да градимо мостове између дијаспоре и матице без обзира на ком континенту живимо, показујући да смо једно јединствено национално биће.

 Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво на тлу Америке, пролазило је, сигурно, кроз разне периоде, искушења... Како бисте, са ове временске дистанце, нашим читаоцима објаснили који су најважнији моменти у раду ове организације, којим начелима и циљевима се водила и води?

 Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века српски исељеници су долазили у Америку у великом броју јер је она била „обећана земља" која им је нудила економски просперитет и политичке и верске слободе. Велики број исељеника је радио тешке физичке послове у рудницима и челичанама, без права на заштиту на раду и без финансијске сигурности за себе и своје породице. У циљу заштите права радника, Сава Хајдин је 1901. године у Питсбургу уз подршку Николе Тесле, српског научника и проналазача, основао Српски православни савез Србобран и постао њен први председник. Хајдин је желео да организација постане центар српства и светосавске традиције у Америци тј. духовни дом српских исељеника.

Михајло И. Пупин, српски научник, проналазач и дипломата, је дуго радио на уједињавању српских добротворних друштава како би она постала јача и ефикаснија у свом раду. Коначно, друштва Слога, Слобода и Свесна Србадија су се ујединиле са Српским православним савезом Србобраном и добиле назив Српски народни савез на конвенцији 1929. године. На тој конвенцији Пупин је постао њен почасни председник, а Никола Тесла 1935. године.

У Првом и Другом светском рату Српски народни савез је помагао отаџбину политичким ангажовањем и прикупљањем хуманитарне помоћи. Међу многобројним акцијама, у току Другог светског рата чланови Српског народног савеза су сакупили средства за куповину бомбардера који је именован Американ Сербиан и коришћен је у борби против нацистичке Немачке. Многи стипендисти Српског народног савеза су тридесетих година прошлог века одлазили на школовање у Србију. Један од њих је био и Џорџ Вујновић који је учествовао у спашавању преко 500 савезничких пилота у Прањанима 1944. године са трупама генерала Драже Михајловића.

 Манифестација "Дани дијаспоре" одржана је 7. јула на Универзитету "Сингидунум" у Београду. Имали сте излагање о Србима у Америци и о односу матице и дијаспоре. Колики је допринос српске заједнице за развој америчког друштва и који су закључци скупа у Београду?

 Један од авантуриста који је пристигао у Америку почетком деветнаестог века је био Ђорђе Шагић. Постао је толико значајна личност у Америци да се његова слика и данас чува у Националном музеју Тексаса. Борио се за независност Тексаса и Мексика и био је судија у Калифорнији и почасни конзул Грчке. 2014. године смо имали прославу 200 година Срба у Америци којој су присуствовали Шагићеви потомци, што показује колико се веза са прецима одржала и после 200 година. Као што су наши преци одлазили у далеки свет, тако данас њихови потомци настоје да одрже везу са својим коренима.

Поред Тесле и Пупина, који су дали највећи допринос у свету науке, данас имамо велики број академских стручњака у свим области знања и рада што би матица требала да искористи за добробит свих. У том контексту су донети закључци конференције Дани дијаспоре да се креира платформа на којој ће бити олакшана комуникација између матице и дијаспоре, која ће омогућити српским потомцима да се упознају са својим коренима, да науче српски језик, да се ради на умрежавању кроз уметничке, културне и спортске догађаје и на заједничкој сарадњи и размени српских студената у земљи и иностранству.

Између осталог, на конференцији сам истакао да је у току Првог светског рата, хиљаде српских добровољаца из Америке отишло да се бори за слободу Србије и да је 55% њих погинуло бранећи Србију. Голгота српског народа у току Првог светског рата и жртве које је дала за слободу и независност су темељ на коме треба градити нашу заједничку будућност. Ако смо доказали у својој историји да можемо да истрајемо у борби за идеале слободе, тако исто у миру можемо да градимо мостове између дијаспоре и матице без обзира на ком континенту живели показујући да смо једно јединствено национално биће. Уједињавањем Срба различитих генерација у дијаспори са матицом је једини начин да опстанемо као народ. Уколико будемо следили пут Тесле, Пупина, Николаја Велимировића, Ђоковића и Кустурице можемо бити сигурни у нашу будућност, да нећемо бити изгубљени ни за отаџбину, ни за веру, ни за нас саме.

 Ви сте један од сценариста документарног филма "Теслин народ" који режира Жељко Мирковић. У ком правцу су текла Ваша размишљања када сте писали сценарио, шта овај филм треба да покаже...

 Филм је иницирала Теслина научна фондација из Филаделфије и више од две године се ради на овом филму. Интервјуисани су многи Срби из Америке који су дали допринос изградњи Америке и света. Главна идеја филма је да се покаже да су српски исељеници и после 200 година постојања на овом континенту очували свој етнички и верски идентитет. Када су српски исељеници долазили у Америку они су донели нешто много вредније од новца, а то је њихов таленат и спремност да се жртвује за добробит свих. Филм описује шта су остварили кроз свој рад почев од Ђорђа Шагића, Тесле, Пупина до данашњих значајних људи и важност грађења моста ка матици. Било би лепо да се филм заврши идуће године, требало би још да се сниме неки делови у Средњој и Западној Америци.

 "Американски Србобран", најстарије српске новине на америчком континенту, излази у континуитету од 1906. године. Како бисте представили нашим читаоцима ово значајно гласило српске заједнице у Америци? Ко га данас уређује и којом се уређивачком политиком води?

Американски Србобран је званично гласило Српског народног савеза. У почетку су биле дневне новине штампане искључиво на ћирилици. Током тридесетих година прошлог века почела је да се уводи енглеска секција новина како би се привукла прва генерација српских исељеника којима је енглески био матерњи језик. Велики број српских књижевника је писао за Американски Србобран као што су Јован Дучић, Милош Црњански, Васа Михајловић и многи други.

Данас Американски Србобран излази два пута месечно и има српску секцију на ћирилици и енглеску секцију новина. Уредник српске секције је књижевник Александар Петров, а енглеске секције Сандра Радоја. Када је почео да излази, а тако је и данас, Американски Србобран је извештавао о активностима њених чланова и о догађајима у Америци и матици као што су социјално-економски проблеми, културно-спортски догађаји, оснивање српских парохија и цркава и друге теме које су од интереса за њене чланове.

 Са којим организацијама и институцијама у Србији сарађује Српски народни савез и на којим пољима...Шта се може унапредити, побољшати, на чему треба инсистирати?

Српски народни савез сарађује са институцијама културе у Србији као што су Народна библиотека Србије, Матица Српска и друге институције од великог културног значаја. Недавно смо успоставили сарадњу са Андрићевим институтом у Андрићграду на шта смо веома поносни. Поред културне, треба унапредити узајамну економску и политичку сарадњу како би више били присутни у матици и матица у Америци.

број коментара 0 пошаљи коментар