"Песничка хрисовуља" Саши Мићковићу

Награда "Песничка хрисовуља", установљена у Параћину 2005. године, а додељује је Српска духовна академија, ове године припала ја Саши Мићковићу, српском песнику, рођеном у Аустрији, који већ неколико година живи у Паризу.

Саша Мићковић већ дуго проучава сонетну технику, а сонет је, како каже, савршен склад речи и хармоничност. Мићковић је и зачетник нове сонетне форме са именом Клепсидрични сонет у огледалу са акростихом, а тај сонет се може читати у оба смера. Име тој форми је наденуо Часлав Ђорђевић, члан Удружења књижевника Србије.

"Награда Песничка хрисовуља није прва награда коју сам добио за поезију, неке похвале су стигле из Босне, Македоније, Србије... Али ова повеља ми је ипак најдража и најзначајнија јер је дошла из Српске духовне академије, од људи који се труде да очувају идентитет, као и изворну, праву књижевну вредност, која код нас има дубоке корене. Песничка хрисовуља ће ми дати нову снагу, како бих истрајао у сонетарењу и исписивању катрена и терцина. 

Што се тиче мог даљег рада, у плану је нова књига, Шпил сонета, а потом следе промоције у Београду, Крагујевцу, Нишу, у Војводини...За крај 2016. године припремам и књигу љубавне поезије која има радни назив Распечаћена писма, и за њу су рецензије написали песник Перо Зубац и др Миодраг Д. Игњатовић из Београда", каже за Програм за дијаспору РТС-а Саша Мићковић.

Саша Мићковић је рођен у Аустрији 1980. године, где је провео пар година, а онда су се његови родитељи вратили у Шумадију, у Рачу, одакле је он отишао у Париз, пошто је добио отказ у Јури где се борио за синдикална права запослених.

Одлука о организовању Српске духовне академије и конституисању Управног одбора донета је на седници одржаној 9. јуна 2005. године у Параћину. Чланови првог Управног одбора Српске духовне академије, били су књижевници: Мирослав Димитријевић, Бајо Џаковић, Зоран Трифуновић, Мирослав Чопа и сликар Србобран Килибарда. Први председник Академије био је књижевник Мирослав Димитријевић. 

Признање Песничка хрисовуља, као знак сећања на две хрисовуље (повеље) кнеза Лазара, у којима се спомиње готово свако место Моравске Србије, а које немају само духовну, већ и књижевну и историјску вредност, додељиваће се за значајан допринос српској књижевности, уметности и култури, пише на сајту Српске духовне академије из Параћина.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво