Певала је "Мој дилбере" мала Југославија

Вашингтонска заједница војних пензионера "Нолвуд" угостила је 8. маја женски вокални ансамбл "Slaveya", који је наступио у друштву амбасадора културне баштине народа бивше СФРЈ.

Хор Slaveya, назван по бугарском орнитониму за славуја, био је носилац свечаности уприличеној у резиденцији ветерана америчке војске у северозападном Вашингтону. Активан у области Средњег Атлантика САД од 1984. године, овај ансамбл је специјализован за a cappella извођење источноевропског музичког фолклора. Његов репоретоар чини вокална рефлексија сеоског живота народа Балкана, Грузије и околних региона, али и духовна музика православља, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Иван Калаузовић Иванус.

У недељу, 8. маја, током поподневних сати, Slaveya хору су се придружили репрезенти јужнословенског етноса, чланови Групе Биљане Реган, са ношњама девет регија некадашње Југославије и Бугарске. Приредба је отворена кратком песмом пролећницом из Годеча, града близу бугарско-српске границе. Уследио је звук поја шопских жетелаца осликан стиховима Дилмано, дилберо, којима се слави раст и берба црвене паприке. Потом се зачула и украјинска ода пролећу.

Уз кајкавске народне Полегала трава детела, Лепи Јуро и Добри денек, отпочела је ревија фолклорних костима, синхронизована са националним музичким темама и употпуњена одговарајућим коментарима о историјском и географском пореклу сваког етно-детаља. На ред су дошле и грузијске ноте, најпре ритуална песма Gonja, посвећена прелазу из лета у зиму, затим Maspindzelsa Mkhiarulsa ("Веселом домаћину"), а онда и средњовековна химна Shen Khar Venakhi ("Ти си виноград"), једина црквена песма која није била забрањена у време СССР, јер се у њој не помињу свеци и Бог.

Културно имућство девет екс-југословенских регија приказано је на потпуно оригиналан начин, уз раритетне фолклорне предмете, послужени ратлук и чокањчиће са ракијом, и сетни тон севдаха за јек носталгије Балканаца. Све мисли и емоције учесника ове манифестације са наших простора слиле су се у речи босанског лирског спева Мој дилбере, у изузетно преданом извођењу музиколога Ненада Јовановића. Захваљујући младом аутору Стевану Мирковићу из Шапца, сасвим нова матрица те композиције, са акцентом на махалски занос мехова хармонике, стигла је у Вашингтон на време да Ненаду пружи инструментални ослонац. Сарадња матице и дијаспоре на делу.

Можда због чињенице да су остали наступи замишљени и протекли без музичке подлоге, само у a cappella маниру, а можда и због ракије и ратлука, зенит приредбе у Нолвуду досегнут је тек приликом певања Нишлије Јовановића, који је у пратњи хора Slaveya извео и Ој, Мораво, презентујући тако и Србију. Домаћа атмосфера коју су сарадници Биљане Реган створили, освојивши сва чула присутних, снагом сложне разноликости чинила је праву малу Југославију.

При крају сусрета, Албанија је представљена интерпретацијом дела Шекспирове комедије Богојављенска ноћ, а Бугарска и Македонија нумерама Садила мома крај море лозе и Ај што ми е мило, ем драго. За бис је остављена Mravalzhamier, грузијска верзија руске народне здравице Многаја љета.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво