Источноевропски глас из "охајског Младеновца"

Захваљујући подршци професорке музике са Универзитета Кент др Наде Мартиновић представници Русина Лорел Томбази, у америчкој савезној држави Охајо установљен је Месец Источне Европе.

Јуна 2013. године у градићу Јангстаун (енгл. Youngstown) на североистоку Охаја, који тамошњи Срби носталгично зову Младеновац, током фестивала словенског наслеђа Simply Slavic Heritage Festival спроведена је петиција етничких заједница потеклих са простора највеће европске регије. Хрвати, Украјинци, Срби, Русини и други удружили су снаге са својим пријатељима Американцима и након прикупљених потписа обратили се државним званичницима у Коламбусу, престоници Охаја. Уследиле су године састанака и лобирања, да би коначно 2015. месец април био проглашен источноевропским.

Круна бирократског круга Источноевропљана, који је кренуо из "охајског Младеновца", оличена је инаугурационом вечером у Пољско-америчком културном центру у Кливленду 5. априла текуће 2016. године. Почасни гост био је бивши генерални конзул Републике Словеније Јурчек Жмауц. Свака нација имала је свој кутак, а српским, који је уредила Нада Мартиновић, доминирале су лутке препознатљивог изгледа, али у посве друкчијем руху.

Месец Источне Европе у Охају обухвата низ свечаних догађаја и пратећих активности, међу којима су и посете основним школама. Тако је половином априла вредна Нада одржала предавање о Србији у школи Washington Park Community у граду Њуберг Хајтс.

"Учила сам ту децу да кажу Добар дан и Хвала, причала им о Стефану Душану, Светоме Сави, Николи Тесли, показивала фотографије Таре, Ђавоље вароши, водопада Прскало на Кучају, кањона Росомачки лонци. Наравно, сви до једног су знали ко је Новак Ђоковић и били фасцинирани и другим српским спортским подвизима. Њихова учитељица се на почетку бојала да ће они бити нервозни због тематике која им није баш блиска. На крају, када смо сви играли уз звуке песме У Милице дуге трепавице, није крила одушевљење, као ни директор и остали наставници. Највеће интересовање ученика творила је знатижеља о томе како се њихова имена пишу ћирилицом", каже ова агилна Шапчанка из Кливленда.

За Надом, покретачем Дечјег хора Свети Сава, је и презентација матице на приредби поводом обележавања Међународног дана детета у Охају 24. априла, а очекује је припрема за Дечји међународни фолклорни фестивал у августу, о којем је идеја процвала у Српској културној башти у Кливленду.

Како су америчке барбике постале промотерке српског фолклора?

Виђамо их на разним манифестацијама у Охају, Мериленду и Дистрикту Колумбија, како у српској народној ношњи дично вире са штандова, међу старим дукатима, обавијене тканицама и окићене тробојкама, или у окружењима попут минијатурних сцена из прве српске опере На уранку Станислава Биничког, за коју је либрето написао Бранислав Нушић, затим приказа песме Девојка на студенцу Бранка Радичевића, тамбурашког хита Један стари контрабас Звонка Богдана, славског дана и Бадње вечери. Филигрански детаљи уткани у ове макете нашег колективног наслеђа показују колико је носталгије и преданости условило њихов настанак.

Прототип ових барбика направила је 2014. године мама Наде Мартиновић, Даница, некадашња административна службеница Радничког универзитета у Шапцу, чији је хоби шивење и уопште домаћа радиност према којој је љубав наследила од своје мајке, Надине баке. Јавност је лутке премијерно угледала октобра 2015. у Кливлендском музеју арта. Од тада, оне незаустављиво крстаре страницама српске историје, књижевности, уметности, постајући симбол преваге и макар малог тријумфа националног духовног имућства над глобалним капитализмом. Пошто је за захтевне сценографије потребно време, Нада прави и видео-колаже већ реализованих поставки, који су састављени од фотографија барбика у различитим контекстима. Неке од њих погледали су и ученици већ поменуте основне школе Washington Park Community, који су били врло радознали и постављали бројна питања, док су из Пољско-америчког културног центра тражили примерке лутака за свој музеј.

"Лутке, њихова одећа и окружења направљени су од рециклираних материјала. Жеља ми је да реконструишем наша најзначајнија уметничка дела, али и историјске догађаје, јер сам приметила да деца Срба у Америци имају јако мало знања о њима. Гледајући колаже, применом педагошког приниципа 'од познатог ка непознатом', они неосетно уче нешто ново, рецимо каква је била некадашња српска ношња и који су обичаји неговани. На основу колажа 'Девојка на студенцу' могу да сазнају ко је творац стихова ове песме, те да је аутор музике њене староградске интерпретације Марко Нешић, вокални извођач Дубравка Нешовић, али и да је инспирисан Радичевићевим речима реалиста Урош Предић насликао диптих истог назива", дочарава Нада домет плодова свог племенитог полета.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 09. јун 2024.
31° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије