Српски цветови у кливлендској башти

Др Нада Мартиновић са Универзитета Кент у Охају годинама негује матерњи језик и културу предводећи први и једини дечји хор српске заједнице у Кливленду, граду који је са свима у сродству. Низом активности, ова Шапчанка баштини традицију генерација заслужних Срба, захваљујући којима наш народ и његови великани имају свој кутак у Кливлендским културним баштама, али и у америчком друштву.

Kливленд, Охајо, амерички "шумски град" на ушћу реке Кајахога у језеро Ири, "град паркова", дом је преко сто двадесет нација, међу којима су Пољаци, Руси, Немци, Јевреји, Срби... Свака од њих својим етносом чини ово место богатијим. Лепеза култура, традиција, трпеза, навика, језика, отелотворена је у виду Културних башти, у јединственој конфедерацији вртова, природног витража који је рефлексија историје, раста и развоја Кливленда и целе Америке.

Кливлендске културне баште простиру се на око 12 хектара у чувеном Рокфелеровом парку, изграђеном у периоду 1896-1900. године. Посебне су по томе што су у њима, као нигде у свету, спарене скулптуре Мајке Терезе и Конфучија у натприродној величини, те Коперника, Марије Кири и Тесле у друштву композитора Листа, Баха, Шопена и Бетовена. Нигде, сем у Културним баштама Кливленда, нећете видети велику Гандијеву статуу у улици названој по Мартину Лутеру Кингу.

Све је почело 14. априла 1916, када је новинар и шекспировац Лио Вајдентал помогао оснивање прве баште посвећене Шекспиру, која ће прерасти у Британску башту. Управо је он имао визију стварања америчке мултиетничке оазе, с обзиром на велики прилив људи различитих националности у Кливленд. Архитекта Ернест Боудич заслужан је што се та визија претворила у стварност. Године 1932. представљена је шеста башта, словеначка, која ће касније постати југословенска украшена бистом Петра II Петровића Његоша. Распадом државе Јужних Словена деведесетих година, башта је поново припала Словенији, а Његошева биста благовремено је пресељена у Српску културну башту, основану 2008.

Башта Србије, на плацу бр. 32, састоји се од централног трга са каменим мозаиком око мермерне коцке, на којој су исписана четири слова "С", и полукружним бетонским седиштима са натписом "Само слога Србина спасава", док се изнад њих издиже бронзана икона Светог Саве. Камени мозаик је репродукција дела из Хиландара, Пећке патријаршије и Жиче. Стазом у стилу меандара, под српском заставом и крошњама стабала букве и храста, паралелно са Булеваром Мартина Лутера Кинга, стиже се на други трг и део баште са бистом Николе Тесле. У српском делу кливлендских вртова културе, поред Његошевог, налазе се још и споменици краљу Петру I Карађорђевићу, Николи Тесли, Михајлу Пупину, Стевану Мокрањцу и Вуку Стефановићу Караџићу. Једним од најзаслужнијих људи за оживљавање Српске културне баште сматра се Алекс Мачески, почасни конзул Републике Србије у Охају, у чију је част у Башти посађено дрво.

Српски корени у кливлендској земљи сежу дубоко. Први Србин у овом граду био је Лазар Кривокапић, који се из Црне Горе у Кливленд доселио 1893. године. Његови сународници и следбеници углавном су били пореклом из Лике, затим са Баније и Кордуна, из Бачке, Баната, Далмације и Црне Горе. Српски језик је широко распрострањен, а културне активности честе, иако Срби не чине значајан део укупне популације Кливленда. Остаће упамћено да је републиканац Џорџ Војнович, син архитектe Џорџа С. Војновича, пореклом Кордунаша, који је такође дао свој допринос генези кутка Краљевине Југославије у Кливлендским културним баштама 30-их година XX века, био градоначелник Кливленда од 1980. до 1989, а потом гувернер савезне државе Охајо од 1991. до 1998. и сенатор из Охаја од 1999. до 2011. године.

Од 1945, у Културним баштама, којих данас има 29, док их је осам у изградњи, слави се Дан јединственог света (One World Day). То је празник величања богатства кливлендске културне баштине, дан који најбоље описује мото ових вртова: Мир кроз узајамно разумевање. Шаренолика Парада застава, обилазак башти, дегустација аутентичних националних јела, разни културни садржаји, само су неке од активности које га употпуњују. Трећу годину заредом, део Дана јединственог света био је и Кливлендски интернационални фолклорни фестивал, на којем је овог августа наступио и Србију презентовао фолклорни ансамбл "Морава", у друштву хармоникаша Драгана и Милана Ђаковића. Организација Фестивала поверена је др Нади Мартиновић, доценткињи Државног универзитета Кент у Охају, САД.

Рођена Шапчанка Нада Мартиновић живи и ради у Кливленду од 1997. године. Већ петнаест лета различитим активностима брижно улаже труд у очување српске традиције, језика и културе. Дечји хор Свети Сава у Кливленду, у којем певају најмлађи из обе српске цркве, учећи кроз песму језик својих предака, покренула је 2002. са искуством деценијског рада у музичкој школи у Србији. Поред осталог, била је директор Српског филмског фестивала 2012, а посебно се истакла у оквиру акције прикупљања помоћи за санирање последица мајских поплава у Србији и Републици Српској 2014. Чланица је саветодавних одбора Кливлендског музеја уметности, манифестације One World Day, Теслине научне фондације из Филаделфије, затим Одбора Међународног савета Кливленда Светске међународне мреже, захваљујући чему је ангажована као уметнички директор свих градских културних манифестација. Као да то није довољно, бави се и преданим научноистраживачким радом, у чему такође постиже запажене резултате, те је њено истраживање о корелацији покрета и музичке когниције сертификовано у области неуролошке музикотерапије.

Нада Мартиновић је Дан јединственог света 2015. са својим хором обележила на веома занимљив начин, у духу јубиларне 70. годишњице овог празника - перформансом Музицирање (Children Musicking). Она је чланове хора предводила меандрима Српске културне баште посвећујући сваком великану по једну песму. Крај бисте Николе Тесле су се тако могли чути звуци сетне мелодије Тамо далеко, његове омиљене, близу иконе Светог Саве песма о првом српском архиепископу, а пред Вуком Караџићем стихови: Азбуку нашу научићемо лако.... Но, ово је само делић досадашњих активности Дечјег хора Свети Сава, који годишње реализује најмање један самосталан концерт. Од скорашњих наступа, издвајају се онај у Кливлендском музеју уметности поводом Међународног дана етничких заједница 2014, са модерним репертоаром, на Државном универзитету Кент за Божић, као и потоњи, такође на Универзитету.

Наша Нада се не предаје и већ најављује нове успехе, додајући да је планова много. Ускоро ће излагати о благотворном деловању музике на здравље, у организацији мреже Elite Women Around the World, а за октобар, у сарадњи са Групом Биљане Реган из Мериленда, припрема музичко-модни шоу инспирисан традиционалним вредностима и фолклором домовине.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво