Вера у Сан покреће свет

Нови документарни филм и серијал Жељка Мирковића Теслин народ бави се српском дијаспором која је постала део америчког друштва, већ два века уграђујући у њега своје знање, рад и снове. Паралелно са тим важним пројектом, завршава документарни филм Обећање са којим ће се представити на међународном фестивалу документарног филма у Барселони крајем маја - Докс Барселона. Колико су речите судбине људи са којима се сусреће и које поруке носе његови филмови за РТС открива Жељко Мирковић.

 Посветили сте се документарном филму. Откуд љубав према том филмском жанру?

 По завршетку студија режије на Академији уметности, на ТВ Црна Гора сам почео да радим документарне репортаже о тадашњој ситуацији у Србији. Убрзо сам морао да одем на служење војног рока и 9 од 12 месеци сам провео радећи у Застава филму. Тамо сам урадио свој први креативни документарни филм Војничке љубави који ми показао да докуметарни филм има огроман потенцијал који треба да истражујем. Уследио је филм Настасија, а мој рад је био препознат од стране Европске документарне мреже /ЕДН/. Два човека постала су моји тутори који су ме полако увели на интернационалну сцену. То су моји пријатељи Tue Steen Muller из Данске и Paul Pauwels из Белгије, садашњи директор ЕДН-а.

 На фестивалу документарног филма у Барселони представићете се док. филмом „Обећање". У једно скоро напуштено источносрбијанско село досељава се француска породица која жели да се бави производњом врхунског вина...

 Филм Обећање радим са продукцијом SEETV из Белгије и Душаном Гајићем, са којим сам већ раније успешно сарађивао. Улазимо у трећу годину рада на пројекту, филм је у завршној фази продукције, а жеља нам је да отворимо тему о неискоришћеним врхунским потенцијалима које имамо...а све се некако завршава на пола пута. Заиста смо срећни што смо део овог пројекта и што се дружимо са предивним мештанима села Рогљева, као и са Цирилом и Естел који су се одлучили да крену у ову велику авантуру. Изградили смо међусобно поверење, тако да прича несметано тече.

 Како напредује снимање филма и серије „Теслин народ" и којим специфичностима се одликује рад на филму и серији?

Филм Други сусрет, одлично примљен у САД- у, отворио је пут за причу о исктакнутим људима српског порекла који су градили америчко друштво, поносно носећи Србију са собом и у себи. Путујући по Америци, упознао сам људе нашег порекла у Вашингтону, Филаделфији, Њујорку, Лос Анђелесу и видео колико учествују у изградњи америчког система. Са друге стране, осетио сам и колико су вољни да успоставе дугорочне везе са својом матичном земљом и искористе своје тренутне позиције у САД за грађење мостова у свим правцима. Осећају и горчину, јер наша земља годинама није предствљана у иностраним медијима на прави начин и сви смо трпели последице тога. Покидани смо и изнутра и споља. Тешко је изградити поверење, а оно се гради кроз људе и односе. А када те људе и односе већ имамо, а не препознајемо их као ресурсе који могу да померају границе и шире видике народа и држава, онда се поставља питање зашто је то тако. Да ли не желимо или не умемо? Филм је у фази продукције и обезбеђивања средстава за наставак продукције.

 Колико знамо, односно не знамо о Србима и српској заједници која је, несумљиво, оставила значајног трага у САД?

 На Видовдан 2014. године навршило се два века од како се први Србин, Ђорђе Шагић, касније Џорџ Фишер, званично доселио у САД у Филаделфију. Ђорђе Шагић је био борац за независност Тексаса и Новог Мексика, директор царине, амерички судија и оснивач првих српских организација и цркава у Калифорнији. Након Шагића, у САД је пристигло око милион Срба који су се највише населили у области Чикага и у држави Пенсилванији, а многи су постали успешни и заслужни грађани Америке: 9 конгресмена, 6 добитника Оскара, 4 добитника Пулицерове награде и на хиљаде хероја америчке војске, бизнисмена, истакнутних научника, уметника...

Свака судбина је судбина за себе, нема рецепта за успех. Ипак, иза сваког успеха мора да постоји Вера у Сан, огроман Рад да се дође до прилике да се он реализује, затим на ред долазе Упорност и Доследност... а онда кажу да Срећа прати храбре...

Искази и исповести јунака које ће филм донети, третирају различите видове емиграција, и економску и политичку и научну. Зајадничко им је да су они имали Жељу да ураде нешто више и другачије од онога одакле су кренули.

 На који начин потомци Ђорђа Шагића чувају успомену на свог претка?

 Упознао сам потомке - чукун чукунунуке тзв. првог Србина у САД Ђорђа Шагића, Лари Мелета и Џека Мелета. Сви су поносни на свог, како га зову, Папа Џорџа. Иако се њихово порекло током два века проширио и на друге народе, они желе да знају више о Србима и управо овакве манифестације омогућавају да истраже своје корене. Било би занимљиво када би сви потомци могли да добију пасош Србије ако желе...

 На који начин наша дијаспора може да допринесе да се на Србију и српски народ гледа из неког лепшег угла?

 Постоје неке од организација у САД које су успеле да се позиционирају током времена, као што је Српски народни савез (Serbian National Federation) - најстарија српска организација у САД. У новије време Тесла научна фондација се бори свим силама да кроз Теслу окупља креативне људе свих нација. Мислим да је то добар пут. Такође, Српски институт у Вашингтону има за циљ да окупи неке виђеније Србе у САД и делује као политички и економски мост. Оно што недостаје, према мишљењу свих њих је да буду јасније и директније укључени у рад Србије и да имају правни и уставни оквир који ће им помоћи да спореведу идеје и иницијативе. На томе треба радити без страха.

 Велики успех сте постигли са филмом „Други сусрет", који говори о пријатељству Дејла Зелка и Данија Золтана, пилота „невидљивог" Ф117А и ракеташа који га је оборио. Како данас гледате на ту идеју?

 Филм Други сусрет је до сада освојио 8 интернационалних награда, имао кандидатуру за Оскара, приказан на бројним фестивалима широм света, али и на местима не тако типичним за филмове, као што су Уједињене нације и Конгрес САД. Филм и даље има свој живот и то доказује да смо заиста успели да урадимо једну искрену људску причу. И Золтан Дани и Дејл Зелко и данас су у интензивном контакту, а и са мном. Започели смо и велику Global Peace Platformu на којој смо организовали онлајн видео дијалоге између студената у САД и Србији, на којој обојица подједнако учествују. Овај филм не би био могућ да наше три породице не деле заједничке вредности и очекујем да ће време овог филма тек доћи.

 Планови...

 Ја сам породичан човек и уживам у својој деци и браку са супругом чију снажну подршку имам све време. Планови су нам да трајемо пре свега као породица и уживамо у сваком тренутку живота...Што се посла тиче, потрудићу се да, као и до сада, напредујем и учим. Почео сам и да предајем по свету као гостујући предавач. До сада је то било на Columbia University u New Yorku, NYU - New York, SAE Institutu New York и Лос Анђелес, а у Европи на Webster University у Женеви и SAE Инстиуту у Берлину. Велики потенцијал видим у коришћењу интерактивних дигиталних платформи које ће довести до нових жанрова документарног и осталог филма, као и до креирања и пласмана информација.

За крај, мислим да је у нашем друштву, у сам образовни систем, неопходно што пре увести Медијско образовање, као обавезни предмет од првог разреда основне школе. Развој медија и комуникација напредује толиком брзином, да ћемо се једног дана запитати да ли ми, родитељи и школа, утичемо на образовање наше деце или смо их одбацили и пустили да сами лутају по глобалном медијском свету без граница и свести о њему.