Космополита сам, волим своју земљу

Проглашен је за највећег српског авантуристу, обишао више од 80 земаља света, адвокат је, путописац, полиглота...Виктор Лазић се школовао у Енглеској, а нуђено му је и британско држављанство које је одбио. Наследник је породичне библиотеке из 1882. године, која садржи културно национално и интернационално благо.

Плесао је по жеравици у Бугарској, био у Турској међу Курдима, у колу са следбеницима Светог Пауна, сусрео се са једним од вођа исламске државе у Ираку, купао у нафти у Азербејџану и међу ратним рушевинама у Абхазији. Молио се у древним хришћанским црквама у Јерменији, обишао је Аџарију, Придњестровље, Гагаузију и регион који ретко ко уме и на мапи да пронађе.

Виктор Лазић, тридесетогодишњак, адвокат, књижевник, докторанд кинеског права и треба ли рећи, страствени светски путник, верује да је у основи сваког космополитизма искрена љубав према сопственој земљи. Своја велика, далека путовања углавном започиње са Косова и Метохије.

„Кренуо сам са Косова, наставио у Бугарску, Турску, југоисток Турске насељен Курдима, затим сам изненада отишао у Ирак, вратио се у Турску, отишао у Грузију, Азербејџан, Јерменију, поново у Грузију, бродом из Турске до Русије, из Сочија у Абхазију и Осетију, преко Крима у Украјину, Молдавију, Придњестровље, Гагаузију, па сам се преко Румуније вратио кући", набраја Виктор.

Био је и у затвору у Јужној Осетији.

„То је једно од најнепријатнијих искуствава које сам имао на свим мојим путовањима, а провео сам више од 9 година путујући и обишао више од 80 земаља...Један обичан неспоразум на граници, довео је до тога да су ме оптужили да сам шпијун. Држали су ме недељу дана што у самици, што у мало бољој ћелији. Било је напорно и непланирано тешко", каже Виктор.

Вереничко путовање било је резервисано за Чернобиљ.

„Нисам знао где да одведем моју вереницу, а били смо у Кијеву, па сам одлучио да јој приредим, надам се, незаборавну вечеру у Чернобиљу. Обишли смо и споменик постављен стотинак метара од самог реактора", каже Виктор.

У Викторовој новој књизи На вратима истока описана је ова узбудљива, готово филмска прича о 25000 километара дугом путовању легендарном ладом нивом са Косова до чудесних кавкаских земаља и назад.

За ладу ниву каже да је то његов хотел на четири точка, односно са четири звездице.

„Иамо сам око 400 ноћења у лади, прошао више од 200000 километара, ишао до краја Европе, скроз на Север, до Норвешке, па до Северне Кореје, преко пустиње Гоби што до сада нико није учинио...више од 30 земаља сам само са тим аутом прошао", каже Виктор.

Круг око Црног мора се затворио, а тиме и ово путовање, дуго 5 месеци, завршило. Виктор је на границу са Србијом стигао са десетак килограма мање, али и 2000 књига више.

Традицију сакупљања књига у породици Лазић започео је свештеник Михајло почетком 18. века, а библиотека Лазић први пут је отворена за јавност 1882. године. Виктор је 9. генерација наследника библиотеке у којој је, када је преузео било тачно 2000 књига. Данас се у Музеју књиге и путовања Адлигат налази око 600 000 библиографских јединица, од чега је 300 000 књига.

„Ми имамо више стотина књига које спадају по опису у национално благо. Имамо на десетине српских књига од пре 1800-те, а преко стотину књига из тог периода које нису српске. Имамо веома богату колекцију из Првог светског рата, српских избегличких издања. Ради се о више хиљада периодике, више од 400 књига штампаних на Крфу, Ници, Бизерти, Њујорку, Лондону итд...Поред тога имамо веома ретка прва издања срспких аутора, неке од култних књига српске књижевности, као што је Ламент над Београдом, прво издање из Јоханезбурга, затим Дучићева Лирика из Америке из 1943, затим Књига о Змају Лазе Костића коју имамо са потписом. Имамо невероватну колекцију аутограма, око 10000, од Бранислава Нушића преко Бранка Ћопића до свих значајнијих аутора који су писали у или о Србији. Недавно смо добили књигу са потписом Хандкеа", каже овај заљубљеник у књиге и путовања.

Виктору свесрдно помажу чланови Одбора удружења и бројни културни делатници, Перо Зубац, Милован Данојлић, Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Драгослав Михајловић, Емир Кустурица и многи други.

„Наше удружење функционише као нека врста задруге писаца и интелектуалаца. У том смислу, наши оснивачи су веома често поклањали целе своје легате, целокупне библиотеке нама...Више од двадесет легата имамо тренутно. Издвојио бих легат Миодрага Павловића, поклоњен прошле године, затим легат Милована Данојлића, Пере Зупца, породице Бешевић, породице Леко, Србе Игњатовића. Ми такође правимо Музеј српске књижевности. То радимо са Удружењем књижевника Србије и Народном библиотеком, а добили смо и подршку Академије наука. У оквиру тога имамо посебно одељење за предмете. Имамо нпр. писаћу машину Гвиде Тартаље, који је највећи део свог књижевног опуса написао на њој. Има ћириличну, а и латиничну тастатуру, тако да може да се замени, а датира од пре Првог светског рата. Имамо и одељење рукописа...имамо рукописе Оскара Давича, Војислава Илића Млађег, Тина Ујевића, чак ратна писма Надежде Петровић", каже Виктор.

Музеј књига и путовања јединствен је по концепцији и традицији, оснивачима и материјалу које чува.

„Имамо нпр. књигу од слоновог измета са Тајланда, затим књигу коју можете да поједете, из Кине, која је прављена од пиринча на посебан начин, која у случају глади може да се направи у кашу...затим књиге на штапићима од бамбуса, од камена, папиру од палминог лишћа, на металу, свили, дакле, најразличитијим материјалима", каже Виктор.

Огранак библиотеке и музеја већ је отворен за јавност у београдском насељу Бањица, а у току су радови на проширењу простора у коме ће бити могуће филмске пројекције. Такође, Музеј велики број књига поклања библиотекама широм Србије, углавном школским. Библиотечки клуб Адлигата тако помаже мање библиотеке, пружајући им саветодавну, правну и помоћ у сређивању и обради фондова.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 30. мај 2015, 10:34) - Zidadinka Jovancevic [нерегистровани]

poseta muzeju knjiga

Zelja mi je da posetim biblioteku Viktora i njegovih predaka, a drago bi mi bilo da mogu i ucenike svoje bivse skole(penzioner sam) da upoznam sa ovim nasim bogatstvom. Viktoru zelim putovanja bez velikih komplikacija, dobre primerke knjiga iz celog sveta, i, naravno, dobro ydravlje.

(субота, 23. мај 2015, 10:16) - zoki [нерегистровани]

Čestitam Viktoru!

Čestitam Viktoru na putovanjima u neobične krajeve, i to što deli svoja iskustva i utiske s ostalim ljudima.. Tebalo bi nam malo više kosmopolita uopće u svijetu, , one koji vole svoje ali i postuju tuđe.Tada nebi bilo ratova (ili bar mnogo manje)..i raznih nevolja. Svaki čovek je samo putnik u ovom životu, jedino neki putuju "sporije" a neki "brže"-prema samome sebi, -prema Istini!