Огледало Срба у Америци

Уочи прославе тринаестог рођендана чикашког Огледала, Славица Петровић, главни и одговорни уредник овог месечника, за Програм за дијаспору РТС-а говорила је о труду многих да овај лист дође до својих читалаца, важности постојања штампаног српског медија у Америци, Српском филмском фестивалу....

Тринаест година „Огледало" постоји. Када се осврнете, шта видите - чиме се можете похвалити, шта себи замерате?

Драго ми је да смо идејом огледања Срба у Српском Огледалу успели да у многим сегментима повежемо наше људе у дијаспори са матицом, као и нас који живимо између источне и западне обале САД. Дали смо подршку многим хуманитарним организацијама. У организацији листа Огледало наши исељеници из САД су обишли многа историјска места Опленац, Орашац, Бели двор, Шарганску осмицу, Дрвенград, Гучу и многе манастире. Драго ми је да за собом на овим просторима остављамо писани траг.

Замерам себи на идеји да се лист дели бесплатно, али то је био најбржи начин да стигнемо до читалаца широм САД, јер су се новине дистрибуирале углавном преко цркава у свим градовима Америке. Људи не размишљају о томе колико нас је укључено у стварању Огледала, једноставно очекују да и даље добијају новине бесплатно.

Ко чита „Огледало" и колики је тираж?

Трудимо се да Огледало буде лист за целу породицу. Тако су наши читаоци људи различитих генерација и профила. У Огледалу се могу наћи најаве свих битних догађа у нашој средини, од журки за младе до културних догађања, ту су и бројеви телефона наше амбасаде и конзулата, лекара, адвоката... па породице чувају Огледало као инфораматор јер садржи и бројне савете од правних проблема до кулинарства и здравља. Тренутни тираж је 18000, али божићна и ускршња издања штампамо и у већем тиражу и на више страна.

Читајући „Реч уредника" стиче се утисак да замерате српској заједници у Америци на нејединству, слабом интересовању за српске медије у Америци, и уопште организованом деловању...

Српска заједница је веома велика у Америци, али прилично инертна и успавана. Потребно је да их неко или нешто пробуди. Огледало то редовно чини својим акцијама. Све што је Огледало организовало, наишло је на велики одзив наше заједнице. Организовали смо избор за најлепшу Српкињу Северне Америке, традиционалну дводневну музичку манифестацију Пролеће у Огледалу за младе таленте певаче, који су наступали и у Србији на Моравским бисерима и Нишвил фестивалу у Нишу...

Летос сте били у Србији. Какви су Вам утисци - мари ли матица за своје расејање?

Редовно одлазим у своју земљу. Осим што се видим са фамилијом и пријатељима, искористим прилику и за неколико пословних састанака. У матици су увек били заинтересовани за заједничке пројекте које организујемо у Америци, али када је реч о конкретној подршци мислим да матица може много више. Годинама успешно сарађујем са појединцима из Србије који разумеју колико је важна наша сарадња и колику корист може да има матица од своје дијаспоре ако се само мало потруди.

Одајете утисак енергичне жене, која не одустаје лако, иде напред и поред тешкоћа...  Да ли је организовање Српског филмског фестивала у Чикагу резултат те енергије?

Већ више година размишљам о томе како је Чикагу потребан српски филмски фестивал. Након дугог планирања и веома захтевне реализације, заједно са пријатељима филма успели смо да направимо фестивал на који смо заиста поносни, по квалитету филмова који се приказују, по броју публике, али и по похвалама које смо добили пре свега од америчких медија и гостију фестивала. То је једна страна медаље, а она друга је да то јесте заиста напоран посао, уз све редовне обавезе које имам. Потребно је до танчина побринути се за сваки детаљ фестивала, од преговарања за филмове, биоскопске сале, промоције фестивала, па до основног услова да се фестивал одржи, и покрију сви трошкови.

С обзиром на то да је први српски фестивал добио одличне критике и све похвале, на нама је сада још већа одговорност, да поновимо успех и квалитет фестивала. За други фестивал су спремни одлични најновији филмови српске кинематографије, а најавили су нам се и бројни еминентни гости.

Крајем новембра, тачније 22. прославићете 13-годишњицу излажења „Огледала". Шта ћете поручити својим читаоцима, гостима...

Најпре, захваљујем се свим вериним читаоцима, фирмама и појединцима који су се код нас рекламирали, као и донаторима на подршци без које наш лист не би опстао свих ових година. На жалост већ дуже време Огледало се налази на ивици егзистенције. Сви знамо колико је важно за српску заједницу да има свој лист, да сачува свој језик и идентитет. Нека сваки појединац уради онолико колико је у његовој моћи за читаву заједницу, да сачувамо Огледало, да се редовно виђамо на нашим прославама и манифестацијама.