Које тајне крије црква у Љубињу

Радови на реконструкцији цркве Рођења Пресвете Богородице у Љубињу довели су до значајних археолошких открића. Археолози тврде да црква у Љубињу постоји више од хиљаду година, што потврђују и ранохришћанске и хришћанске гробнице које су ту пронађене.

У оквиру прославе општинске славе Мале Госпојине, организована је презентација прелиминарних резултата археолошких истраживања и отворена изложба фотографија. Осим изложбе, представљен је и део покретног археолошког материјала.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу проглашена је за национални споменик БиХ. Датира из 1867. године и битан је археолошки локалитет. Историја љубињског краја, античка, а посебно средњовековна, слабо је истражена, па је утолико и значај открића до којих су археолози дошли већи.

Ивана Грујић, археолог - кустос Музеја Херцеговине у Љубињу, каже да се током прве фазе археолошких истраживања дошло до изузетних резултата. Откривени су темељи две старије црквене грађевине - једна средњовековна из 12. и 13. века и једна старија из раносредњовековног периода.

"Открили смо и касноантичку гробницу. Она је посебно значајна. То је гробница на свод која се налази испод олтарског дијела средњовековне цркве. Откривено је 27 средњовековних, два касноантичка и један римски гроб оријентације сјевер-југ", рекла је Грујићева.

Истраживачи су пронашли и значајан покретни археолошки материјал. Љубинци ће имати прилику да материјале попут римских амфора, опеке и средњовековне керамике виде на изложби у Светосавском дому.

"Од ситног покретног материјала, најзначајнији је налаз минђуше са једном јагодом која је урађена од сребра са позлатом. Претпостављамо да потиче из 13. или 14. вијека. Пронашли смо и сребрни дубровачки полудинар, сребрни динар и угарски новац из 17. вијека. Дубровачки динар датира из 14. века, тада почиње њихово ковање и траје све до 16, 17. вијека", објаснила је Грујићева.

Иако су ово тек прелиминарни резултати, археолози кажу да су им много помогли у утврђивању старости грађевина које су пронађене унутар цркве. Утврђена је и аналогија у градњи средњовековног храма са манастирима у Тврдошу и Завали.

Грујићева појашњава да су ови налази допринели прецизнијем одређивању времена настанка грађевина, као и да ће ископавање које ће уследити показати праве димензије ове две цркве и самог места. Нагласила је да се највероватније ради о средишту средњовековне жупе, на шта упућује монументалност грађевина и начин градње, као и новац који је уложен у градњу тих објеката. Тврди да се може рећи да је ово било важно седиште у земљи.

Пошто се у средњовековном периоду сама црква налазила у средишту некрополе, пронађено је много скелетних остатака, који ће бити истражени да би се утврдила њихова старост, а након тога биће сахрањени по православним обичајима. Археолози и даље настављају са истраживањима.

Ископавања у самој цркви би требало да трају још десетак дана. Црква на овим просторима постоји више од хиљаду година, што потврђују и ранохришћанске и хришћанске гробнице, које су ту пронађене. Тиме је потврђено и вековно присуство српског народа у том крају.

број коментара 0 пошаљи коментар