Стијаковић: Србија у ЕУ је порука коју шаљемо

Аустријско–српско друштво (АСД) је званични партнер Преговарачког тима Владе Републике Србије за преговоре у процесу прикључивања Србије ЕУ. У интервјуу за Програм за дијаспору РТС-а председник АСД-а Марко Стијаковић говори о својој организацији, предстојећим активностима, политици...

Др Марко Стијаковић, председник Аустријско српског друштва (АСД) дао је интервју за Програм за дијаспору РТС-а, а повод за разговор је позив Преговарачког тима за вођење преговора са ЕУ на свеобухватну сарадњу у процесу прикључивања Србије Европској Унији.

Држава Србија је вашу организацију препознала као доброг партнера у преговорима о прикључивању Србије ЕУ. Шта вас је то препоручило?

Препоручила нас је чињеница што је наше друштво, тачније ја као председник друштва, 2012. активно учествовало у припремама и преговорима са аустријским званичницима око ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Србијом од стране Републике Аустрије. Заједно са нашом амбасадом и тадашњим амбасадором Милованом Божиновићем, успео сам да уверим наше аустријске пријатеље да аустријска ратификација треба да буде позитиван сигнал осталим земљама чланицама ЕУ - и уједно јасна порука подршке и грађанима Србије.

На позив председнице аустријског Парламента, Барбаре Прамер, поред нашег амбасадора, био сам почасни гост на расправи и гласању ССП са Србијом у аустријском Парламенту, што је за мене била велика част.

У мају 2012. се, захваљујући нашем друштву, први пут српска застава завијорила у представништву ЕУ Парламента у Бечу. Повод је била панел дискусија коју је АСД организовало са темом Ми смо Кандидат: Србија на путу у ЕУ. Иако у то време Србија није формално имала статус кандидата, назив дискусије је био у знаку нашег циља и поруке коју смо желели да пошаљемо аустријским европским парламентарцима.

После формирања тима за преговоре са ЕУ од стране Владе Републике Србије, ступили смо у контакт са преговарачким тимом и предложили наставак сарадње, која је радо прихваћена.

На чему сте тренутно ангажовани?

Припремају се избори за Европски парламент (у мају), тако да у првом полугодишту 2014. неће бити простора за директне активности. АСД планира да на јесен организује панел дискусију у представништву Европског парламента у Бечу на којој би требало да учествују аустријски парламентарци свих странака, а главни преговарач Србије, Тања Мишчевић требало би да упозна аустријску и српску јавност са статусом и изазовима наших преговора.

Препоручићемо да позове и српску дијаспору на сарадњу јер је познато да у Аустрији живи више од 300 000 Срба. Ту прилику ћемо активно искористити за промовисање наших напора на путу ка ЕУ и за умрежавање нашег цивилног дрштва са аустријским ЕУ парламентарцима.

Активно сте се бавили политиком у оквиру Социјалдемократске партије Аустрије....Шта је било пресудно да то оставите иза себе и посветите се Аустријско српском друштву?

Да, био сам око 10 година у Социјалдемократској партији и данас могу да кажем да сам био један од најуспешнијих Срба на аустријској политичкој сцени. Био сам носилац бројних функција, од одборника у Привредној комори (ПК) града Беча, одборника у савезној ПК, преко чланства у УО Привредног института (WIFI Wien) па до првог делегата који је српског порекла у Привредном парламенту. Био сам вођен идејом да могу нешто да променим, па сам се 2010. кандидовао за одборника у Покрајинској скупштини града Беча. Имао сам широку подршку странке и добру кампању, али ипак нисам успео да освојим довољно гласова за одборничко место. Морао сам да се суочим са чињеницом да сам најмање гласова добио од своје, српске заједнице. Иако је резултат био прихватљив (добио сам више гласова него неки одборници!) изостало је појашњење странке. Индиректно ми је дато до знања да сам као странац достигао максимум у политици и, да без обзира како будем радио, нећу добити фер шансу да се докажем у даљем политичком раду. Тако сам крајем 2012. дао оставку на све своје страначке функције.

Кандидатуру за председника АСД-а сам прихватио после трећег позива. Схватио сам да је за мене, а и за мој народ најбоље да радим са свим странкама и свим званичницима Аустрије и Србије као председник једне НВО, него да останем у странци у којој немам перспективе. Тако сам у јануару 2011. на Генералној скупштини АСД изабран за председника тог друштва.

Где видите највећи потенцијал за сарадњу између Аустрије и Србије?

Највећи потенцијал видим у привредној сарадњи. Аустрија је данас са 2,6 милијарди еура највећи страни инвестор у Србији и само због тога има велики интерес да Србија постане чланица ЕУ. Неискоришћени потенцијал видим и у малом и средњем предузетништву. Само у Бечу има око 2000 грађевинских предузећа, око 2000 кафана и око 2500 кафића - и око 5000 мањих предузећа чији су власници пореклом из Србије. Када би се само један део тих предузетника стимулисао да улаже у Србију, Србија би се препородила.

Од недавно је АСД члан ПаН-а (Партнер свих нација)? Шта вам доноси то чланство?

АСД није од недавно члан, та вест је погрешно пренета од стране неких медија. АСД је од постанка, дакле од 1999. било члан ПаН-а.

Чланство у ПаН-у се може упоредити са српским чланством у ЕУ. Као прво, део смо билатералне заједнице од 115 друштава, а друго, као чланови ПаН-а можемо да сарађујемо са свим институцијама Аустрије и подносимо разне захтеве (на билатералном нивоу) код свих званичника Аустрије. Многе аустријске институције користе наше чланове као саветнике, око питања мултикултурног разумевења са Србима и Србијом.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво