Крајишки ликовни салон

Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво "Зора" Книн-Београд и ове године организују већ традиционалну манифестацију Крајишки ликовни салон. Салон је отворен 14. октобра у Галерији Музеја железница Србије.

Ово је четрнаести салон који се организује у избјеглиштву а укупно је до сада одржано 26 салона. Ова изложба која је први пут представљена публици у Книну почетком 8о-их година прошлог вијека, уркос свему одржава се већ скоро три деценије. Континуитет ове изложбе на кратко је прекинут 1995. године због прогона, али је она наставила своје трајање и на простору Републике Србије где је избегао највећи број Срба из Крајине, јавља за Програм за дијаспору РТС-а генерални секретар Удружења проф. Милојко Будимир.

Упркос трагичној судбини српског народа, ови људи окупљени око Крајишког ликовног салона, одлучили су да се представе јавности у Србији, гледајући на то и као на један од начина да свој завичај отргну од заборава. Њима су се убрзо придружили и они уметници који су пореклом из Крајине, а потом и ликовни ствараоци из Републике Српске, Србије... пружајући подршку колегама из Хрватске. Неки од њих учествовали су у ликовној колонији Умјетничког братства манастира Крке која траје већ двадесет година. Радови настали у овој колонији сваке године заступљени су у оквиру Салона.

Главне одлике Крајишког ликовног салона је велики број радова, широк спектар тема и ликовних приступа, али пре свега велика заинтересованост како излагача тако и публике за ову изложбу, коју ће и ове године, осим у Београду, публика видети и у Сремчици, Панчеву, Крагујевцу, Новом Саду...

Више од 80 аутора своје идеје и ставове исказало је најразноврснијим материјалима и техникама, од класичних попут мермера, мозаика или уља, преко сликања на свили, графике, све до дигиталне фотографије.

И ове године, на изложби заједно излажу како афирмисани уметници, тако и млади аутори, рођени знатно после оснивања овог Салона.

Овогодишњи салон посвећен је Сави Мркаљу, реформатору српског правописа и једном од најзнаменитијих Срба рођених на простору данашње Хрватске. Ове године навршава се 230 година од рођења и 180 година од смрти овог великана.

Награда Борис Маркош Минго за ликовно стваралаштво младих, ове године је додељена Николи Зелићу за рад Стена. Ова награда се традиционално додељује у знак сећања на младог уметника, који је погинуо бранећи Крајину 1991. године.

Изложба траје до 26. октобра.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво