Генерација 2014: Култура за академске грађане

Као најчешће оправдање наводи се недостатак времена и новца иако су многи културни садржаји бесплатни.

Упркос кризи, културна понуда не може се сматрати скромном. Позоришта, музеји биоскопи, галерије, посетиоцима нуде разноврсне садржаје. Понуда је доступна свима.

"Генерација 2014." истражује колико су културни садржаји затупљени у животима младих.

„Љубав према било којој сфери културе се већ од малена ствара, као и потреба да се посећују културни догађаји. Као дете треба ићи на такве догађаје и видети све сфере уметности. У оквиру факултета ми организујемо много концерата и сви одсеци, од камерне музик, флауте, соло певања, гудачи ... сви имамо бар један годишњи концерт. Осим тога организју се и други концерти, различитим поводима", објашњава Ана Радојичић, студенткиња Филолошко- уметничког факултета у Крагујевцу.

„У нашој кулутури још увек не постоји права свест како се треба понашати на концертима класичне музике. У медијима нема довољно информација о концертима класичне музике. То, углавном знамо ми из круга уметника јер углавном ми и  идемо на те концерте", сматра Марко Кончаревић, студент Филолошко- уметничког факултета у Крагујевцу.

Такозвано „културно образовање" важно је у животу сваког од нас.

Према неким истраживањима, најпопуларнија је филмска уметност, док се за читање одлучује упола мање њих. Класична уметност која је сматра високом културом, одувек је имала пробрану публику.

„Важна су три чиниоца у развоју културних потреба. Први свакако јесте школа, као образовна и васпитна институција, затим су ту медији и трећи је свакако позориште. Позориште, без сумње, мора тај садржај да учини атрактивнијим", каже Војо Лучић, управник Књажевско-српског театра из Крагујевца.

Према извештајима Савета Европе и УНЕСЦО-а, концепт културе препознат је као врло важан део човекове егзистенције.

Култура,  доказано, доприноси развоју целокупног друштва. Образовне установе имају веома велику одговорност у приближавању културе и уметности младима.