Боља заштита трудница и породиља

Изменама Закона о раду, женама које су на трудничком или породиљском одсуству, требало би да се уговор о раду продужи док су на боловању. Председник Скупштине Небојша Стефановић тражиће и да се породиљама које се врате на посао омогући 90 минута паузе ради подоја детета.

Женама запосленим на одређено време, које су на трудничком или породиљском одсуству, уговор о раду требало би продужити док су на боловању, предлаже Српска напредна странка. Расправа о изменама Закона о раду требало би да буде крајем месеца, а њихова примена очекује се од априла.

Уместо да материнство буде награда, неке жене због њега бивају и кажњене. Тако је Бојана Петровић из Ниша остала без посла шест дана пред порођај. Уговор на одређено, који је сваког месеца потписивала за место хигијеничарке у алексиначкој полицији, тада јој је истекао и више није продужаван.

"Све су ми обећавали да ће бити нешто. Нисам смела ни трудна да останем, зато што сам се плашила ако останем трудна, остаћу без посла. Чекала сам пет година и на крају сам рекла: 'Остаћу трудна, па ваљда ће неко да сагледа трудну жену", објашњава Бојана.

Жалила се свим надлежним службама, али одговора нема. За разлику од Бојане, Сунчица Алексић из Кикинде, која је отказ добила у четвртом месецу трудноће, добила је одговор од суда. Тужба јој је одбијена и неће бити враћена на посао.

"Осећам се понижено, више него кад сам потписала отказ, баш зато што је држава пресудила да је тај отказ сада оправдан", каже Сунчица.

Небојша Стефановић, посланик СНС-а и предлагач Измене закона о раду, тврди: удар на трудницу, удар је на државу. Његов предлог је да се жени уговор на одређено време, који истиче док користи породиљско одсуство, продужи док је на боловању. Стефановић ће тражити и да се породиљама које се врате на посао омогући 90 минута паузе ради подоја детета.

"Са тако малим бројем деце који се рађа у Србији, мислим да за то неће бити потребан никакав додатни новац осим оног који је већ обезбеђен у буџету Републике Србије", каже Стефановић.

Бојана Селаковић из Удружења "Родитељ" каже да се може имати стваран ефекат ако механизми за контролу закона буду мало оштрији и уколико се престане са праксом да се послодавцима гледа кроз прсте.

Канцеларија Повереника за равноправност примила је десетак притужби породиља. Најчешће се жале зато што по повратку са боловања буду распоређене на ниже позиције и мање плаћена радна места.

Повереница за родну равноправност Невена Петрушић каже да се мора "мењати свест људи, у овом случају послодаваца". Послодавци имају друштвену одговорност и ту су да спрече сваки вид дискриминације, каже Петрушићева и додаје да послодавци не смеју бити дискриминатори".

Да је проблем дискриминације трудница алармантан, показују и подаци Асоцијације за европске интеграције. Породиље отказ, у 93 одсто случајева, добијају због боловања, у исто толико случајева инспекција неће да прими усмену пријаву породиље, док тек свака девета жена решење суда на тужбу чека краће од шест месеци.

број коментара 7 пошаљи коментар
(уторак, 24. јун 2014, 20:21)
Б.Пантелић [нерегистровани]

Бела Куга

Поштовани, започните акцију да се у свакој јавној установи(полицији,пошти ,банци,аутобусу ..) истакне обавештење да мајке са децом не чекају ред.На тај начин ћете одбранити статус градске телевизије.

(понедељак, 18. мар 2013, 11:19)
anonymous [нерегистровани]

Proslo je

U proslosti je socijalisticka formula za ovo pitanje bila jedno ljudsko, prihvatljivo resenje. Mislim da se Rusi jos uvek drze toga (tamo se do 6. god. deteta radi u relativnom slobodnom radnom vremenu). Znaci, bili smo primer za ugled. Nova praksa polako dolazi sa Zapada, vodi ka otsejavanju i svodjenju zena na domacice i majke. Muskarci ce sve vise morati da rade i bice jedini hranioci. Ovde se nista nece promeniti, samo ljudi treba da se prilagode. Zene manje da uce, studiraju, jer to znanje nece moci da "oplode" na poslu. Muskarci dase trude i prave karijeru. Ako je malo para, muskarci da rade i honorarno, a ev. da i zene traze neki posao od 2-3h dnevno.

(понедељак, 18. мар 2013, 11:14)
anonymous [нерегистровани]

Puna plata

KOd nas zakon predvidja nadoknadu 100% plate, izgleda da je praksa drugacije. Mislim da se ranije (pre 20 god.) ovo postovalo. Na Zapadu je nadoknada mala, zakoni se stalno menjaju, ali je niza od bilo koje plate. Visoko kvalifikovane zene, na nekoj funkciji (takvih je vrlo malo) gube grdne pare ako idu na trudnicko. Isto vazi i za muskarce, koji imaju pravo na to "trudnicko", al u praksi se sve svodi na pojedinacne slucajeve, jer se dobijaju vrlo sitne pare, a ljudi treba da zive. Pored toga ti muzevi rizikuju i da izgube posao. Na zapadu je svaki duzi izostanak sa posla vrlo rizican i pravo vodi u otkaz (na pr. neplaceno bolovanje, trudnicko, duza bolest, nega clanova porodice). Kapitalistima je potrebna radna snaga koja ce da sedikod kuce i - rade. Uvek kada je potrebna, a ne tamo da gleda decu, pomaze zeni ili se bavi nekim drugim vecim privatnim aktivnostima.

(понедељак, 18. мар 2013, 09:39)
anonymous [нерегистровани]

trudnice i 100% dohotka

neka mi neko objasni zasto moja supruga koja je na trudnickom bolovanju dobija 50% plate, iako, po zakonu, treba da dobija 100%. takodje, zasto na tom pratecem papiru takodje pise da je plata u celom iznosu? da li su prevoz i to 50% plate? mislim da drzava koristi razne nacine da objasni svojim gradjanima da je crno u stvari belo, lose - dobro, a glupo - pametno!

(понедељак, 18. мар 2013, 08:48)
anonymous [нерегистровани]

Процедура

Моја супруга је на трудничком боловању, ради у државној фирми, и плата јој касни месец дана у односу на њене колеге. Узрок кашњења није недостатак новца већ компликована и преспора процедура. Могу донекле да разумем да прва уплата може мало да касни, али не месец дана, али никако ми није јасно зашто сваког месеца мора да се процедура понавља и зашто сваког месеца мора да буде исто кашњење, зашто у 21. веку све мора да се ради преко гомиле папира.
За сво то време кашњења банка рачуна затезну камату због кашњења у отплати кредита, шаље СМС поруке, зове телефоном, шаље опомену пред тужбу, тако да нас на крају то кашњење месечно кошта око 2.000 динара.
И шта ми сада да радимо? Од кога да наплатимо тих 2.000 динара због кашњења? Шта ако банка ипак одлучи да поднесе тужбу због кашњења у исплати, ко ће на крају да плати те огромне судске трошкове?

(понедељак, 18. мар 2013, 08:16)
anonymous [нерегистровани]

EU i otkazi

Koliko znam mi smo imali super zakone u pogledu trudnica. Ne razumem ko je i kada doneo ovako katastrofalne zakone.
Jos nije jasno ni da li smo ispunili ovu stavku iz svh tih zahteva koje dolaze od EU.

DAKLE EU tj Nemacka.
1. Trudnica cim postane trudnica vise ne moze dobiti otkaz
2. Nakon rodjenja deteta u sledecih godinu dana (u nekim zemljama i vise) ne moze dobiti otkaz.

(понедељак, 18. мар 2013, 08:07)
anonymous [нерегистровани]

bravo

bravo za njih ako to i ostvare