Медијски јавни сервис грађана

Влада Србије 2002. године доноси одлуку о увођењу надокнаде за финансирање Јавног сервиса, а примена почиње 2005. године. Крајем 2005. године почиње трансформација РТС-а у Медијски јавни сервис грађана Србије.

Од увођења надокнаде за финансирање Јавног сервиса која постоји у готово свим европским земљама, 2007. године је прикупљено 57,6 милиона евра, а у периоду од јануара до јула 2008. године 31,7 милиона евра.

Данас, надокнаду за финансирање Јавног сервиса плаћа просечно 1,4 милиона домаћинстава у Србији.

До сада је од плаћања надокнаде ослобођено око 400.000 домаћинстава. Реч је о домаћинствима која имају 2 или више бројила, лицима са стопроцентним телесним инвалидитетом, лицима са мањим инвалидитетом која имају право на додатак за туђу негу и помоћ, лицима која су трајно изгубила вид, установама за смештај корисника социјалне заштите, школама, здравственим установама, инвалидним организацијама и предузећима за радно оспособљавање инвалидних лица, дипломатско-конзуларним представништвима под условом реципроцитета.

Прикупљена надокнада за финансирање Јавног сервиса на територији Београда и Војводине, где је наплативост највећа и износи више од 70 одсто, омогућила је улагање у нови филмски, серијски, играни, спортски програм, обнову студија, порушених емисионих станица, производњу нових емисија и програма културе, одржавање оркестара и хорова.

Међународне институције као што су Европска организација за реконструкцију, Европска комисија и ОЕБС, чији су представници у Београду, значајно су помогле обнову РТС-а, и олакшале трансформацију у Медијски јавни сервис грађана.

За три године, од европских институција добијена су репортажна кола, део опреме за најмодернији студио 10, финансирана је Би-Би-Сијева школа за обуку кадрова свих профила, а неколико амбасада новчано је помогло дигитално архивирање трезора.

Институција којој се верује

Будући да гледаност програма расте од 2004. године и да се РТС пре три године усталио на првом месту листе гледаности домаћих телевизија, пројектовани приход за 2008. годину је за 40 одсто већи од оствареног у 2007. години, односно очекује се минимум 40 милиона евра.

Приход од маркетинга данас представља основу помоћу које се финансира нон-профитна делатност.

Стеченим  маркетиншким приходима, по ''револвинг'' методу, РТС, не захтевајући додатне износе јавног финансирања, компензује недостатна средства у директној конкуренцији комерцијалних радиодифузних организација. На тај начин се у тржишном надметању обезбеђују велике програмске акције и пројекти, велики спортске догађаји, национални и светски, као и филмски пакети.

Са својих шест програма, четири радијска и два телевизијска, сателитским програмом, разгранатом мрежом дописништава, телетекстом и интернет издањем, музичком продукцијом (народним, забавним, џез, симфонијским оркестром и хоровима и дечијим хором "Колибри"), продукцијом носача звука (ПГП), издавачком делатношћу, истраживачком делатношћу, информатичком службом и документационим центром, Јавни медијски сервис представља једну од најпрофесионалнијих, најстабилнијих медијских институција и институција културе којој грађани Србије највише верују.

број коментара 1 пошаљи коментар
(петак, 13. феб 2009, 10:30)
anonymousSlobodan Miletic [нерегистровани]

Skupstinski prenosi

Nas mladi narastaj je i onako ostalo bez domaceg vaspitanja,a o skolskom da i ne govorim.Onda cemu prenosi skupstine kada se na njima ne moze nista lepo cuti,ni pametno,a o vaspitanju poslanika da i ne govorim.Ako sam pretplatnik TV onda mi kao abonentu dozvolite da biram program koji placam,skupstinski prenosi mi samo podizu pritisak jer nekultura izbija na sve strane.
S postovanjem