Културолошка мисија Телевизије

Шездесетих година прошлог века једина телевизија у Србији држала је породице на окупу. Прве телевизијске серије Радивоја Лоле Ђукића празниле су градске улице и имале већу гледаност од свих Дневника заједно.

Серија "Грлом у јагоде" остала је запамћена као један од најоригиналнијих и најуспешнијих подухвата "београдске школе хумора" на малом екрану, а ТВ драма Милана Николића и Соје Јовановића "Извињавамо се, много се извињавамо" проглашена је најбољом ТВ драмом по избору гледалаца поводом обележавања 35 година ТВ драме.

Били су то први кораци развоја толико пута хваљене и оспораване "београдске хумористичке школе", која је постала знак препознавања београдског телевизијског програма.

Изузетну гледаност бележили су атрактивни колажни, кабаретски, музичко-забавни и контакт програми: "Максиметар", "Образ уз образ", "Недељно поподне", "Седам плус седам".

Телевизија Београд је пружала непосредну помоћ националној кинематографији у успону и, најчешће, од снимљеног филмског материјала реализовала истоимене серије: "Петријин венац", "Браћа по матери", "Време чуда", "Сеобе", "Подземље".

Од 1961. године почиње реализација првих емисија образовног и научног карактера, а посебни Образовно-научни програм, основан је 1964. године.

Формирају се и основне редакције: школска, општеобразовна, научна и еколошка.

Од почетка рада програм је остао доследан својој основној мисији образовања најширег аудиторијума.

Генерације су одрастале на серијама за децу које су биле истовремено и забавне и образовне: од првих, "На слово на слово", "Хајде да растемо", "Невен", до серија намењених омладини "Име и презиме" из 1965. године, "Сиви дом" и "Заборављени" из осамдесетих.

Појава новог медија у Србији резултирала је плодном сарадњом, која је под окриљем Телевизије окупила врхунске уметнике, књижевнике, сликаре, композиторе, драмске писце, редитеље и глумце.

Школски и научни програм су по правилу писали или надгледали чланови САНУ.

У својој најранијој фази, рок музика, видео арт и други авангардни уметнички покрети били су сасвим равноправно заступљени на државној Телевизији.

Отвореност према свету огледала се у редовном емитовању најквалитетнијег, али и најскупљег страног програма.

И док су се наши професионалци доказивали по свету и били чланови и председници европских ТВ жирија, многобројне награде које су долазиле са различитих фестивала, потврђивале су програмски квалитет Телевизије Београд.

број коментара 1 пошаљи коментар
(уторак, 15. мај 2012, 01:02)
anonymous [нерегистровани]

Najbolja domaca stara serija

poucna serija iz koje moze dosta toga da se nauci,preporucujem omladincima da je gledaju.HVALA