Први прозор у свет

Кроз историју Телевизије Београд, могла би се читати и историја послератне Југославије, њеног распада и државне самосталности Србије.

Када је почела да ради, живели смо у времену државног социјализма, развијала се у доба самоуправљања, затим смо ушли у период нових балканских ратова и стигли до времена  које једни помињу као транзицију, а други као предворје либералног капитализма. 

Још значајније, за многе је ова телевизија почела као прво слово, први прозор у свет, или повод за свакодневно породично вечерње окупљање.

Степен поверења у те речи, слике и људе који су у то време читали вести или водили програме, осећај блискости гледалишта и телевизијских јунака, никада касније није надмашен.

Телевизијско искуство је, свакако, једно од најзначајнијих заједничких генерацијских искустава свих који данас имају четрдесет, педесет, шездесет година.

Њихови вечни јунаци, а сви знају зашто, између осталих, остали су: Мића Орловић, Каменко Катић, Душанка Калањ, Јован Шћекић, Никита и Вледанко, Заре, Мија и Чкаља, Скале Митић, Милан Ковачевић, Новак Новак, Лола Ђукић....

Било је то време једне идеологије, једне поруке, једног програма и једне државе. Навијало се за Митића, Бобека, Шекуларца, Ђурђу Бједов, Церара, Данеуа и Кораћа, Мушкатировића, Парлова. Сви су били наши, сем оних који то нису били.

Ова кућа је некад била азбука, често песмарица, некада караван или времеплов, а било је периода када се претварала у бич или опасно оружје против свих који мисле другачије.

Некада је била обожавана, некад проглашавана за симбол зла. Због ње се демонстрирало, тукло, гинуло и палило. Кућа је издржала и оне који јој нису желели добро.

Данас јој поново верују, сада је поново гледају, сада је изнова место свакодневног окупљања милиона грађана.

Она контролише већину, даје глас онима који су у мањини, информише, забавља, образује. У њој има места за сва мишљења, за све године, за све разлике - она није власништво ни једне странке, није власништво власти, нити опозиције.

Bласништво je грађана Србије. Само они имају право да се на њу љуте, да је исправљају, поправљају, али је битно да јој верују.

После педесет година, читава филозофија Телевизије Београд стаје у наш слоган упућен грађанима: "Ваше право да знате све".

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 23. авг 2008, 23:45)
kuba [нерегистровани]

veliko zadovoljstvo

Naravno posto sam mladi gledalac,nemogu da vam opisem koliko mi je krivo sto se ja nisam rodio u tom zlatnom dobu televizije.Sta drugo imam da kazem osim to sto je ostalo lepo zauvek ostaje lepo samo napred u dalju buducnost.Bilo bi lepo kad bi se sve stare emisije ponovo pojavile na ekranu smo novo snimljene ali sa istim scenarijom i odlicnom glumackom ekipom.U zdravlje RTS-u.