Širom zatvorenih očiju - Otisak duše

Emocionalna inteligencija

Priča o osećanjima je beskrajna i uvek interesantna. Već samo pitanje o tome koja osećanja označavamo kao dobra ili loša, kao i koja ispoljavamo a koja skrivamo, može dovesti do velikih neslaganja, a često i bolnih suočavanja. Porodice se razlikuju po tome koje emocije odobravaju a koja ne, učeći tako svoje potomstvo šta je dozvoljeno pokazivati, a šta bi bilo bolje sakriti. Psihoterapeuti u svom radu često koriste praktične vežbe kako bi nam pomogli da sastavimo sliku o tome šta se nekada smelo i to povežemo sa slikom o našem sadašnjem osećajnom životu.
Koliko način na koji vidimo, procenjujemo i sudimo o situacijama, ima veze sa osećanjima? Šekspirov Hamlet kaže da "ne postoji ništa što je dobro ili zlo, već ga naše mišljenje čini takvim", a Karl Luis poručuje da "nije teret ono što te vuče na dole, već način na koji ga nosiš". Jedan od tvoraca kognitivne teorije smatra da se depresija i svi njeni simptomi mogu objasniti pomoću načina na koji čovek opaža sebe, svet oko sebe i sopstvenu budućnost. Na taj način mišljenje, osećanja i ponašanje postaju tesno povezani. A kako bi se stvari pojednostavile, svi ti elementi objedinjeni su pojmom emocionalne inteligencije. Svaki sastojak ovog pojma pokriva jednu oblast i od toga kako u njoj "plivamo" možemo zaključivati o sopstvenoj emotivnoj pismenosti. Na primer, čovek koji (pre)poznaje svoja osećanja, zna čemu služe, može da ih ispoljava adekvatno i kontroliše, ima znanje koliko su ona racionalna ili ne, kao i empatiju - takva osoba može imati manje poteškoća u odnosima sa drugima i lakše se nositi sa životnim problemima. Put ka uspešnosti i samoostvarenju lakši je emotivno pismenijima, ali i oni sa poteškoćama u ovoj oblasti ne moraju očajavati, jer se mogu opismeniti.
Kako da bolje razumemo sebe i druge kroz razumevanje osećanja, razgovaramo sa našom gošćom, psihologom Brankom Kordić

Kroz emisiju vodi Dušica Mijatović.

broj komentara 0 pošalji komentar