уторак, 23. апр 2019, 00:00
Širom zatvorenih očiju – Otisak Duše
Najdraža moja...
Ah, u kakvo se breme za mene pretvorila tajna koja mi tako dugo leži na srcu... tajna koju sam, još otkako sam te upoznao, morao da skrivam!
Često sam dolazio do tvojih vrata, sa namerom da ti priznam... ali bi me hrabrost svakog puta izdala. Smatrao sam da bi ti u mojoj želji mogla da nazreš puku sebičnost. Plašio sam se da marim samo za svoju sreću i ta misao me je uvek terala da odustanem.
Da se kojim slučajem ispostavilo da ja za tebe nisam mogao da postanem ono što si ti za mene, moja bi patnja unela nemir u tvoju dušu i svojom ispovešću bih samo uništio divnu i tananu harmoniju prijateljstva. Takođe bih izgubio ono što sam do tada imao - tvoju iskrenu naklonost.
A onda bi nastupili trenuci kada bi moja nada opet živnula i kada mi se činilo da je sreća koju bismo jedno drugom mogli da pružimo tako uzvišena i plemenita, da bi zarad nje vredelo žrtvovati sve ostalo. Ti bi mogla da budeš srećna i bez mene, ali te ja svakako nikad ne bi učinio nesrećnom... ne, bila bi najsrećnija.
To je bio osećaj koji je bujao u mom srcu i na kome sam gradio svoje nade. Čitavo moje postojanje, sve što živi u meni, sve što imam i sve što jesam- sve to najdraža moja, posvećujem tebi i spreman sam da sebe učinim još boljim i plemenitijim da bih te postao još dostojniji i da bih te još više usrećio.
Plemenitost duša je divna i neuništiva spona prijateljstva i ljubavi. Naše prijateljstvo i naša ljubav postaju neuništivi i večni poput osećanja na kojima smo ih sazdali.
Zato te molim da mi sad ne zatvoriš svoje srce i da dopustiš svojim osećanjima da govore sama za sebe.
Reci mi da ćeš biti moja i da te moja sreća neće stajati ni najmanje žrtve. Nemoj oklevati da zanavek odagnaš moj nemir, a ja ću svu svoju sreću i sva životna zadovoljstva bez oklevanja staviti u tvoje ruke... Zbogom, najdraža moja!
Često sam dolazio do tvojih vrata, sa namerom da ti priznam... ali bi me hrabrost svakog puta izdala. Smatrao sam da bi ti u mojoj želji mogla da nazreš puku sebičnost. Plašio sam se da marim samo za svoju sreću i ta misao me je uvek terala da odustanem.
Da se kojim slučajem ispostavilo da ja za tebe nisam mogao da postanem ono što si ti za mene, moja bi patnja unela nemir u tvoju dušu i svojom ispovešću bih samo uništio divnu i tananu harmoniju prijateljstva. Takođe bih izgubio ono što sam do tada imao - tvoju iskrenu naklonost.
A onda bi nastupili trenuci kada bi moja nada opet živnula i kada mi se činilo da je sreća koju bismo jedno drugom mogli da pružimo tako uzvišena i plemenita, da bi zarad nje vredelo žrtvovati sve ostalo. Ti bi mogla da budeš srećna i bez mene, ali te ja svakako nikad ne bi učinio nesrećnom... ne, bila bi najsrećnija.
To je bio osećaj koji je bujao u mom srcu i na kome sam gradio svoje nade. Čitavo moje postojanje, sve što živi u meni, sve što imam i sve što jesam- sve to najdraža moja, posvećujem tebi i spreman sam da sebe učinim još boljim i plemenitijim da bih te postao još dostojniji i da bih te još više usrećio.
Plemenitost duša je divna i neuništiva spona prijateljstva i ljubavi. Naše prijateljstvo i naša ljubav postaju neuništivi i večni poput osećanja na kojima smo ih sazdali.
Zato te molim da mi sad ne zatvoriš svoje srce i da dopustiš svojim osećanjima da govore sama za sebe.
Reci mi da ćeš biti moja i da te moja sreća neće stajati ni najmanje žrtve. Nemoj oklevati da zanavek odagnaš moj nemir, a ja ću svu svoju sreću i sva životna zadovoljstva bez oklevanja staviti u tvoje ruke... Zbogom, najdraža moja!
Za Šarlotu
3. avgust 1789. god.
Šiler
P.S.
Venčali su se nakon sedam meseci i izrodili četvoro dece.
Pričamo noćas o životu prelistavajući književna dela koja su nas dotakla i ostavila putokaz i poruku.
Kroz emisiju vodi Dušica Mijatović.
Коментари