Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

„NA SVETOG NIKOLU SU SVI SRBI NA SLAVI”
Priča se da su na Svetog Nikolu svi Srbi na Slavi - polovina jer im je to krsno ime, a polovina jer je u gostima.
U ovaj dan se sprema žito, mada ima i onih koji veruju da je svetac živ, pa to ne čine.
U Južnoj Srbiji na ovaj dan prave šareni kolač sa pticama koji pop obavezno preliva vinom. Mese se ponekad i dva, od kojih jedan pripada svešteniku, a drugi, takozvani „presveti” ostaje u kući. Na Nikoljdan predveče ovaj kolač se deli deci, koja treba da ga pojedu sedeći na drvetu.
Srbi naših zapadnih strana ovog sveca zovu i Čuvar Nikola.
Veruje se da Sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet. Nekada je mrtvima uzimao dušu i merio, ali je taj posao kasnije preuzeo Arhanđel Mihajlo, dok i njega nije zamenio Gavrilo.

OTAC NIKOLA „NAJVEĆA SILA NA MORU” I SVETKOVINA DEČIJE RADOSTI 

Sveti Nikola ne samo da je najčešća krsna slava kod pravoslavnih Srba, nego je još značajniji i poznatiji kao zaštitnik mornara u celom hrišćanskom svetu.
Nekada je na svim hrišćanskim lađama bila ikona Svetog Nikole, naročito na Jadranu i u Sredozemlju, a kažu da su ga i turski lađari poštovali.
Otac Nikola, zvani Čudotvorac, „najveća sila na moru”, smatra se zaštitnikom vode, pa ga slave brodari, mornari, splavari, vodeničari i svi čiji život i rad zavise od vode. U nekim krajevima njemu se mole i nerotkinje, a u novije vreme je njegov dan sve više svetkovina dečije radosti. Zato ne čudi što je po gradovima i u varošima u Srbiji rasprostranjeno i verovanje da Sveti Nikola noć uoči svog praznika, jašući na belom konju obilazi decu, koja su bila dobra u toku godine, i deli poklone. Zato i danas mnoga deca čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, da bi se ujutru, na Nikoljdan, silno obradovala, kada u cipelicama pronađu poklon - dar Svetog Nikole.
Iako se smatra zaštitnikom putnika, ponegde ga zovu i Putnik.
Smatra se da na ovaj dan ne valja započinjati putovanja. Mornari zato u ovaj dan ne isplovljavaju, a ukoliko su na moru ili plove rekom, zastaju, u četiri sata popodne, barem na čas, da bi se pomolili Svetom Nikoli.
Svetog Nikolu je slavilo i Srpsko parobrodsko društvo.

O KAPETANU I SVETOM NIKOLI
Iz Kotora potiče priča „O kapetanu i Svetom Nikoli”.
Nekada davno kapetan iz poznate mornarske kuće Vučinića reši, i pored svih saveta da to ne čini, da isplovi baš na Nikoljdan. Kako reši tako i uradi ali samo što su prošli pored ostrva Krfa napadoše ih arapski gusari, lako ih savladaše i baciše u okove. Kao okovani galioti plovili su godinu dana, sve moleći Svetog Nikolu da ih spase. Posle godinu dana, baš na ovaj dan, blizu Pirejske luke, napade njihov, sada gusarski brod, lađu kapetana Kukića iz Herceg Novog.
Novljanin Kukić beše hrabar, a uz to imade i pedeset odvažnih mornara, koji posle žestoke bitke savladaše i pobiše gusare. Za sve vreme bitke niko nije primećivao starca sa belom bradom koji tu pored jahaše nemirnog belog konja. Kada bitka bi završena starac pokaza rukom Novljanima na brod i reče: „Sada spasite onu grešnu braću!”, a ovi u njemu prepoznadoše svog zaštitnika i svetitelja Nikolu.
Novljani na to oslobodiše Kotorane, pa svi klekoše pred Svetog Nikolu i zahvališe mu.

Slušajte nas na FM: 104,0 MHz 

i preko Interneta: https://rtsplaneta.rs/linear/16091
Kontakt: ++381 11 3249 202 * SMS: +381 64 0202 200*
Mejl: program202@gmail.com

Produkcija i izbor muzike: Nena Ognjenović Trkulja
Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović