Širom zatvorenih očiju - Otisak Duše

Mi Boga ne vidimo, jer je neuhvatljiv za našu misao, osetimo ga samo kad nam se u nečemu pokaže njegova volja. Ni mrav ne vidi čoveka celog, zbog svoje veličine čovek i ne postoji za mrava, videće samo prst ili grančicu, ako mu preprečimo put, osetiće potres ako rasturimo mravinjak. A čovek prema svemiru sitniji je nego mrav. I zašto bi postojao samo čovek i njegov način mišljenja? Svet je postojao i pre nas, postoji i mimo nas, postojaće i bez nas... Nemoguće je zamisliti da taj svemirski duh igra nedostojnu igru s ljudima, puštajući ih da protrče kroz život, dolazeći iz ničega i nepovratno odlazeći u ništa. Bilo bi to besmisleno traćenje tolike snage. Mnogo je verovatnije, i logičnije i manje uvredljivo, da je telo smrtno a duša besmrtna, duša je delić sveopšte svemirske energije, poklonjen nama, privremeno ustupljen na rođenju, koja će živeti svojim nepoznatim životom i posle smrti tela ili će se useliti u novorođenče, da nastavi večno kretanje. Ni kap vode se ne gubi, samo se menja, pa kako se može izgubiti sve čovekovo? Mora biti da život postoji po nekom višem načelu, a ne samo po besmislu, po zlu, po ludilu!
Nije ista svaka želja za moći. Jedno je želja da se vlada ljudima, da se oni pokore, da se izazove strah, da se nateraju na dela koja nikad ne bi učinili bez prisile; to je zahtev za ćutanjem, za poslušnošću bez otpora, po pravu nečije sile. Takva želja za moći je nemoralna, ona ponižava i nasilnika i ugnjetenog. Jadan je onaj koji je to osetio na sebi... Sasvim je drukčija želja za moći koja se sastoji u pomaganju ljudima, koja pobeđuje ljubavlju, koja potiče na sporazumevanje. To je velika moć, kojoj bi se mogli naučiti svi ljudi i koja bi zlo učinila nemogućim. S takvom moći čovek nije zrno peska, nije nevažan. Ne može da govori o tome postoji li neko vrhovno biće, možda i postoji, ali je siguran da naše ljudske stvari niko neće organizovati ako mi to ne uradimo sami.

Radnja romana „Tvrđava" Meše Selimovića smeštena je u 17. vek, ali prelazi okvire i vremena i prostora i pokazuje večne dileme čoveka koji promišlja o smislu života. 

Dobrodošlicu u Otisak Duše žele vam Nebojša Sabovljević i Dušica Mijatović.