Povišen ton

Ne može se precizno reći na koliko hektara šuma i hangara u Srbiji rastu gljive. Nekoliko hiljada berača uposleno je u privatnim firmama koje uzgajaju ili imaju dozvolu za berbu pečuraka na određenom delu zemlje. Berači uglavnom prolaze obuku u okviru preduzeća, ali to niko ne kontroliše. Zbog toga se često dešava da nepravilnim branjem, pečurke, pa i mnogi drugi plodovi, više tamo ne rastu. Otkupna cena pečuraka je izvozom oborena zbog, kako tvrde vlasnici, kursa dinara i evra, gde oni gore prođu. Na domaćem tržištu nemaju pokrivenost usled mnogo neregistrovanih berača koji na pijacama i van prodavnica, bez deklaracije prodaju gljive za koje nemamo garanciju ni gde su ubrane, čime tretirane, a ni koja su vrsta. To, u ovakvom stanju stvari, niko i ne može da nam garantuje. Šta je važno znati kada se beru gljive, možemo li to uopšte „na svoju ruku”, odakle stižu pečurke koje jedemo, zašto ne postoje licence za obučene berače gljiva? Na ta pitanja odgovaraju Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja za lekovito bilje Srbije „Dr Jovan Tucakov” iz Sokobanje i vlasnik jednog preduzeća za branje i prodaju pečuraka, Milić Popović, takođe vlasnik kompanije za preradu i prodaju pečuraka iz Čačka, i Dragić Tomić, inženjer šumarstva i predsednik Gljivarskog društva iz Valjeva.

Drugi sat emisije započećemo rubrikom „Datum, vreme, mesto", podsećajući se otvaranja, rada i današnjeg doprinosa Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković" u Beogradu.

Iza 15 časova govorićemo i o predstojećem Međunarodnom festivalu muzike i igre „Amadeus" koji će u više beogradskih koncertnih sala okupiti veliki broj učenika osnovnih i srednjih muzičkih škola Srbije, sa ciljem razvoja kulture u našoj zemlji i motivacije mladih umetnika da kroz svaki nastup unapređuju svoje izvođačko umeće.

Voditelj: Kruna Pintarić