Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Sveti Luka i Sveti Petar Cetinjski

Pisac jednog od Hristovih jevanđelja živeo je u 1-vom veku. Smatra se da je Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje u Novom zavetu napisao oko 60-te godine. Ili tako bar misle vernici. Moderni tumači Biblije ne veruju da je Luka autor jevanđelja, za koje većina smatra je napisano najranije između 80-te i 90-te godine nove ere.
Veruje se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Zbog ovoga se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Njegove mošti se čuvaju u Carigradu.
Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Sveti Luka je zaštitnik lekarske profesije i mnogih bolnica.
U Srbiji ovih dana koncima opasuju torove da vukovi ne dave stoku. Poznata je izreka: „Ide Luka, eto vuka". Sa druge strane, i zima je tu, kuca na vrata. Kaže se: „Sveti Luka, sneg do kuka". Zato se valja što pre pripremiti.
Znate li da je Sveti Luka tvorac ikone Bogorodice Trojeručice - igumanije srpskog manastira Hilandar na Svetoj Gori Atos u Grčkoj.
Sveti Evanđelist Luka beše rodom iz Antiohije Sirijske. U mladosti on dobro izuči grčku filosofiju, medicinu i živopis. On odlično znađaše egipatski i grčki jezik. U vreme delatnosti Gospoda Isusa na zemlji Luka dođe iz Antiohije u Jerusalim. Živeći kao čovek među ljudima, Gospod Isus sejaše božansko seme spasonosnog učenja svog, a Lukino srce bi dobra zemlja za to nebesko seme. I ono proklija u njemu, niče i donese stostruki plod. 

Stari crkveni pisci kazuju, da je sveti Luka, odazivajući se pobožnoj želji ondašnjih hrišćana, prvi živopisao ikonu Presvete Bogorodice sa Bogomladencem Gospodom Isusom na njenim rukama, i to ne jednu nego tri, i doneo ih na uvid Bogomateri. Razgledavši ih, ona je rekla: Blagodat Rođenog od mene, i moja, neka budu sa ovim ikonama.
Takođe je naslikao ikonu Bogorodice Trojeručice. Njena istorija je ne samo zanimljiva, već i čudesna, često teško shvatljiva ljudskim umom.
Nekoliko vekova nakon ovog događaja Sveti Sava prvi arhiepiskop srpski dođe u ovaj manastir, a kako je u njemu sačuvano predanje da ikonu Trojeručicu valja dati princu one zemlje pred kojim će sa zida pasti igumanski štap. Desilo se to pred Svetim Savom srpskim i on dobi ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice i tako ona dođe u Srbiju.
Zabeleženo je i to da je ona u burnim i nemirnim vremenima kada je Osmanlijsko carstvo nadiralo ka Evropi, iz Srbije na konju, bez ičije pomoći, stigla u Svetu Goru. Zapravo u 15-tom veku monasi manastira Studenice, spasavajući dragocenosti, pričvrstili su ikonu Trojeručicu na samar konja i pustili ga da ide kuda ga vodi Bogorodičina volja.
Valja pomenuti i to da je ikona Bogorodice Trojeručice, kada se vodila diskusija ko će biti iguman Hilandara, na čudesan način dospela na igumanski presto. Monasi su je vraćali u oltar ali bi se ona opet vraćala na igumanski presto.
Ovo čudo je protumačeno kao želja Presvete Bogorodice da ona bude igumanija Hilandara.

U Lučindan crkva obeležava još jednog sveca, Svetog Petra Cetinjskog, koji je živeo krajem 18-tog i početkom 19-tog veka u Crnoj Gori.
Godine 1784. postao je mitropolit i gospodar Crne Gore. Crkva pamti, a narod posebno slavi, njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Život je posvetio borbi protiv neprijatelja i pomirenju zavađenih plemena u Crnoj Gori.
Njegove čudotvorne mošti počivaju u Cetinjskom manastiru. Iako predstavnici dve različite epohe i Luka i Petar svojim delima zadužili su pravoslavlje. Zato je i crveno slovo i ne valja se baviti teškim poslovima.

Sveta prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka; Pejčindan
U danu u kojem smo, slavi se Sveta prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka.
Ova slavna, ravnoangelna svetiteljka beše srpskoga porekla, rođena u Vizantiji, u gradu Epivatu, između Silimvrije i Carigrada.
Po smrti imućnih roditelja svetica podeli sirotinji sve što je imala i zamonaši se u Carigradu. Odatle ode u Jordansku pustinju gde je živela do starosti.
Živela je i umrla u 11-tom veku. Mošti su joj bile smeštene u Carigradu, pa prenete u Trnovo, odatle ponovo u Carigrad, a potom u Beograd i konačno u rumunski grad Jaši.
Kada Turci osvojiše i Valahiju 1396. godine, na zauzimanje srpske carice Milice kod sultana Bajazita ove svete mošti biše prenesene u Srbiju u Beograd. U Beogradu je zatim podignuta crkva Svete Petke u Kalemegdanskoj tvrđavi, u kojoj se nalazi i izvor Sv. Petke sa čudotvornom vodicom. Pobožni Beograđani i drugi vernici odlaze često, a osobito petkom, u hram i na izvor Sv. Petke i dobijaju od nje blagodatnu pomoć po veri svojoj.
Desetine crkava su posvećene Svetoj Petki. Naročito ih posećuju žene da bi lakše rađale i nerotkinje da bi zaimale decu.
Žene koje traže pomoć od svetice zavetuju se i poste sedam dana, a u ovaj dan odlaze u crkvu sa prilozima.
Sveta Petka je prva u nizu jesenjih slava, i mada je danas petak slavi se uz veliki mrs i i dugo noćno sedenje.

Pablo Neruda

Nađa Đoković, svojim postom na fejsbuku podsetila me na veličanstvenog Pabla Nerudu:
"Rekao sam da si pevala u vetru, kao
što pevaju jedra i jarboli, ti si kao
oni, visoka i ćutljiva
i često tužna kao putovanje."
Nekako u isto vreme, na sajtu RTS je objavljeno:
„Čileanski pesnik i nobelovac Pablo Neruda nije umro od raka prostate, tvrde forenzički eksperti nakon najnovijih analiza.
Najnoviji testovi na Nerudinim posmrtnim ostacima ukazuju na to da nije umro od raka, međutim, tačan uzrok još nije pronađen, prenosi Bi-Bi-Si.
Doktor Aurelio Luna rekao je na konferenciji za novinare da su eksperti 100 odsto sigurni da Pablo Neruda nije umro od onoga što je kao uzrok navedeno u smrtovnici.
Neruda je patio od raka prostate, ali nije bio životno ugrožen, što je navelo 16 međunarodnih stručnjaka da donesu zaključak da je posredi bilo treće lice.''

Seki Sablić priznanje „Komedi festa"
Glumica Jelisaveta Seka Sablić nagrađena je za doprinos filmskoj komediji.
Ističući da je čast primiti priznanje za doprinos filmskoj komediji Jelisaveta Seka Sablić naglasila je i da joj je drago ukoliko je doprinela razvoju domaćeg filma.
U karijeri dugoj više od pola veka Jelisaveta Seka Sablić ostvarila je više od 160 uloga.
Naklonost filmske kritike, ali i obožavanje publike Seka je zaslužila sjajnim ulogama u kultnim ostvarenjima Maratonci trče počasni krug, Burduš, Rad na određeno vreme, Tesna koža, ali i brojnim pozorišnim predstavama i TV serijama: Bolji život, Srećni ljudi, Ljubav, navika, panika.

Preminuo glumac Ljubomir Ubavkić Pendula
Jedan od najpoznatijih kragujevačkih glumaca, dugogodišnji prvak drame umetničkog ansambla Teatra "Joakim Vujić", popularni komičar Ljubomir Ubavkić Pendula preminuo je u 86. godini u Kragujevcu.
Po mišljenju kritičara i teatrologa, Pendula "Nušića nije igrao" - "sa Nušićem je bio na TI!".
Na daskama koje "život znače" Ljubomir Ubavkić Pendula odigrao je preko 300 uloga i dobio sledeće važne nagrade: tri "Zlatna ćurana", Nušićevu nagrada za životno delo, Statuetu Joakim Vujić za izuzetan doprinos pozorišne umetnosti u Srbiji, Zlatnog ćurana za životno delo jagodinskih "Dana komedije", uvršten je u Klub bardova (10 komičara iz cele zemlje) a tu su i tri dvostruke nagrade (žirija i publike) na Susretima "Joakim Vujić", pored niza drugih glumačkih nagrada, kao i društvenih priznanja poput: "Zlatne značke Crvenog krsta Srbije".
Osim na domaćim pozorišnim scenama igrao je i na pozornicama Austrije, Nemačke, Francuske, Bugarske, Poljske, Švajcarske, Amerike i Kanade, i ostvario značajne role u televizijskim serijama i TV komedijama kao što su: "Jovan i Jovanka", "Dr" "Glumac je glumac", "Otpisani", "Povratak otpisanih", "Više od igre", "Vreme belog konja", "Levaci", "Naše priredbe", "Vruć vetar" i "Budilnik".
Igrao je podjednako uspešno Steriju i Boru Stankovića, Stevana Sremca i Aleksandra Popovića, Branka Ćopića i Dušana Kovačevića, Gogolja i Ljubomira Simovića, Molijera i Mrožeka, Maksima Gorkog.
Umesto drugog komentara, evo reči Radivoja Lole Đukića: "Smešan kao Čkalja, studiozan kao Mija, a glumi celim telom kao Marsel Marso. Da živi u Beogradu, ne bi silazio sa malog ekrana. Da živi u Holivudu, Džeri Luis bi mu davao šlagvorte na velikom ekranu. Možda je, ipak, srećan što živi u Kragujevcu, jer tu ne silazi sa žive scene, na njoj nije samo slika svoje slike kao na malom ekranu, sa nje vidi osmeh svojih gledalaca, nadohvat ruke su njihove ruke koje pljeskaju. Da li je uopšte potrebna veća slava?".

Filip Veliki
Filip Holender je proteklog vikenda postigao gol za Honved u meču sa Diošđerom. On je gol posvetio žrtvama streljanim u Kragujevcu tokom Drugog svetskog rata. Filip je rođen u Kragujevcu.
Ovaj 23-godišnji momak je posle pogotka podigao ruke ka nebu, čime je odao počast nastradalima koji su u Kragujevcu tokom rata streljani 21. oktobra, pre tačno 76 godina.

Preminuo Džordž Jang, mentor benda „AC/DC"

Svetsku slavu stekao je šezdesetih godina kao gitarista benda „Izibits" (The Easybeats), a njihova pesma Friday on My Mind postala je veliki hit.
Muzičar je napisao i planetarni hit Love Is In the Air, ali će ostati upamćen po ulozi u usponu grupe „AC/DC" sa učešćem u albumima High Voltage, Dirty Deeds Done Dirt Cheap i Let There Be Rock.
Džordž Jang je bio brat osnivača grupe Angusa i Malkolma Janga.

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU!
I videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet. Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202 !

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija : NEBOJŠA NEŠA SABOVLjEVIĆ.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."