Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Krvava bajka
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka u jednom danu.

Iste su godine svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena

I iste zadatke teške rešavala:
koliko može putnik ako ide peške...
i tako redom.

Misli su im bile pune istih brojki,
i po sveskama u školskoj torbi
besmisleno ležalo bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih snova i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom da će dugo,
da će vrlo dugo, trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka u istom danu.

Dečaka redovi celi uzeli su se za ruke
i sa školskog poslednjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.
(Desanka Maksimović)

Mario del Monako, italijanski operski pevač
(Firenca, 27. 07. 1915 - Mestre, 16. 10. 1982)
Muzički kritičar lista "Il coriere Adriatico" iz Ankone napisao je jula 1929. godine: "Na svom muzičkom krštenju četrnaestogodišnji Mario del Monako, otkrio je sinoć, u teatru "Đilji" u Mondolfiju, pevajući nekoliko romansi, snažan, melodičan, muzikalan tenor. Pevač velike nade! Fenomen, koji će jednog dana, verovatno, postati velikan... "
Upravo to se i ostvarilo: nenadmašni Otelo, Radames, Manriko, Don Hoze, Andrea Šenije, Eneja...
Tokom svoje karijere postao je kralj tenora. Osvojio je svet bronzanim mediteranskim glasom, interpretacijom, glumom, scenskim nastupom, ličnim šarmom.
Nastupao je u najčuvenijim operskim kućama sveta od Milanske skale, preko Rima, Napulja, Stokholma, do njujorškog Metropolitena. Više puta gostovao je u Beogradu, gde ga je publika dočekivala ovacijama.
Vrhunac Del Monakove kreacije nesumnjivo je Verdijev Otelo. Tu tešku tenorsku rolu tumačio je 427 puta.
Po sopstvenoj želji, sahranjen je u odori komandanta venecijanske flote, Otela.

Dušan - Duško Gojković je kompozitor i trubač rođen 14. oktobra 1931. godine u Jajcu.
Kao mladić svirao je u nekoliko džez i diksi bendova. Sa osamnaest godina pridružio se Big bendu Radio Beograda.
Pet godina kasnije napustio je bend, izrastavši u karakterističnog solistu i odličnog Big bend svirača.
Gojković potom odlazi u Nemačku gde brzo postaje sastavni deo džez scene u usponu. Prvu ploču snimio je 1956. godine, kao član „Ol Stars benda" iz Frankfurta.
Posle kratkog zadržavanja u Minhenskom Big bendu Maksa Gregera, Duško provodi četiri i po godine u vodećem evropskom džez orkestru Kurta Edelhagena.
Kao solo trubač Big benda Duško je nastupao sa imenima poput Stana Getca i Četa Bejkera.
Na „Berklee School of Music" 1961. godine ponuđena mu je stipendija za studije komponovanja u Bostonu, kod Herba Pomeroja.
Radujući se mogućnosti da piše vlastite aranžmane za svoju veliku ljubav - Big bend, Duško se temeljno koncentrisao na studije, odbijajući usput ponude Bejsija, Stena Kentona i Bena Gudmana da se pridruži njihovim bendovima.
Tokom svoje karijere Duško Gojković je prijateljevao sa Majls Dejvisom i nastupao sa velikanima kao što su: Dizzy Gillespie, Gerry Mulligan, Stan Getz, Sonny Rollins, Lee Konitz, Chet Baker, Woody Herman, Johnny Griffin, Mal Waldron, Phil Woods, Tommy Flanagan, Kenny Clarke, Kenny Barron..
Objavio je više od 160 albuma.
Moj divni prijatelj i čest sagovornik jedini je naš džez-muzičar koji je ušao u sve enciklopedije (od recentnijih, posebna biografska jedinica i u popularnom Rough Guide-ovom Džez vodiču).
U večerašnjoj emisiji čućete jedan od naših razgovora iz oktobra 2008. godine.

Branislav Nušić (Alkibijad Nuša), književnik i diplomata, akademik
(Beograd, 20. 10. 1864 - Beograd, 19. 01. 1938)
Pisac cincarkog porekla, Nušić je studirao pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata je radio u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Zbog satirične pesme "Dva raba" osuđen je na dve godine zatvora. Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko - bugarskom ratu 1885. godine, a u Prvom svetskom ratu prešao je sa srpskom vojskom preko Albanije.
Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, zapažao je negativne pojave i s mnogo duha slikao svet koji ga je okruživao. Njegova dela redovno su bila na repertoaru srpskih pozorišta između dva rata, a i danas se igraju na našim pozorišnim scenama.
Najpoznatije Nušićeve komedije su: "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Mister dolar", pripovetke i romani: "Autobiografija", "Pripovetke jednog kaplara", "Opštinsko dete", kao i tragedije "Knez Ivo od Semberije" i "Hadži-Loja".

Deset godina je kako se Toše Proeski preselio među zvezde!

Đuzepe Gvarneri, italijanski graditelj violina (Kremona, 21. 08. 1698 - Kremona, 17. 10. 1744)
Rođen u porodici čuvenih graditelja gudačkih istrumenata iz Kremone, Đuzepe Gvarneri je zanat učio u radionici svog oca i kod čuvenog Stradivarija. Prvu poznatu violinu izradio je 1726. godine, nakon dugog perioda eksperimentisanja i menjanja proporcija i oblika. Njegove violine su izvanredno doterane, izrađene od najkvalitetnijeg drveta i u blistavo zlatnom laku.
Ukupno je izradio oko 200 violina, ali je postao poznat tek kada je Paganini svirao na jednoj od njih.
Otada se Gvarneri smatra, uz Stradivarija, najistaknutijim majstorom klasične italijanske gradnje violina.

18. oktobra 1692. godine počela gradnja Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu. Kamen-temeljac Petrovaradinske tvrđave položio je austrijski princ Kroj. Izgradnja je trajala punih 88 godina, do 1780, po projektu francuskog vojnog arhitekte Sebastijana Vobana, a gradili su je austrijski vojni arhitekti.
Izgrađena na 112 hektara, na uzvišenju koje dominira okolinom, bila je neosvojiva za tadašnju ratnu tehniku i već tada je dobila naziv Gibraltar na Dunavu. Kao isključivo vojni objekat, Petrovaradinska tvrđava služila je sve do 1948. godine, da bi 1951. stavljena pod zaštitu države i dobila karakter kulturnog i turističkog objekta. 

Pored muzeja, arhiva i niza umetničkih ateljea, poslednjih godina se na tvrđavi održava "Exit", međunarodni festival muzike.

Kada Vam budem rekao: „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače!" (fr. qu'ils mangent de la brioche) siguran sam da ćete da mi kažete da je to izgovorila Marija Antoaneta, francuska kraljica, supruga Luja XVI.

Homer je bio starogrčki pesnik, autor epova Ilijade i Odiseje.
O njemu, kao ličnosti ništa pouzdano nije poznato. Legende govore da je bio slepi pesnik koji je recitovao svoje pesme u velikoj vladarevoj dvorani svirajući liru.
Neki i sumnjaju da su I i O njegova dela. „Homer je okean i nebo svekolike poezije i sve lepote. On nije čovek, on je bog i hram heroja."
(Leopardi)

Nastali Diznijevi crtani junaci: Raja, Gaja i Vlaja 17.10.1937.

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU!
I videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet. Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202!

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NEBOJŠA NEŠA SABOVLjEVIĆ.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."