недеља, 24. сеп 2017, 01:00

Širom zatvorenih očiju (1:00)

Bajke su deo našeg zajedničkog arhetipskog nasleđa i priđu nam, kako kaže Dubravka Ugrešić, u najranijem detinjstvu da bismo - ukoliko dočekamo duboku starost - zatvorili krug i ponovo se susreli s njom, ovoga puta u ogledalu.

O bajkama se mnogo debatovalo. Filozofi i pisci sporili su se oko toga šta je dovoljno etički i kako je najpravilnije pisati bajke. Ruso je napadao niz francuskih pisaca zbog toga što su njihove bajke bile nečitljive od strane dece, i zapravo pisane za odrasle. Često se govori o tome da je proučavanje bajke ustvari proučavanja mita. Samim tim, čitanje bajke je izvestan psihoanalitički čin.
Učitava joj se ono mističko. Reč bajka je izvedenica arhaičnog glagola bajati, u značenju vračati, čarati. I to je jedno manje ili više uspešno spajanje sveta zbilje sa ‘'nadnaravnim'' svetom. A taj svet jeste, u uspešnom pripovedanju, alegorija života. Razlikujemo različite tipove: narodne bajka koje su smeštene u neodređeno, mitsko vreme. I umetničke bajke, kod kojih se zna gde i kada su nastale i kako su tretirane u književnosti. Prve, takve bajke dolaze sa Šarlom Peroom, koji je začetnik moderne evropske bajke, u 17. veku. Od tada, pa nadalje, bajke su shvaćene kao ozbiljan umetnički oblik.
Dakle, večeras pričamo o značaju i razvoju bajke kroz istoriju. Kroz emisiju, koja bi mogla izazvati vaše reakcije i priče o bajkama koje volite, pišite nam na 0640202200 po ceni obične poruke.

Voditelj je Petar Protić.