Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Među zvezde se preselio „Kralj komedije" Džeri Luis!
Jedan od najuspešnijih holivudskih komičara, Džeri Luis, preminuo je u 92. godini. Luis je postao poznat po saradnji sa Dinom Martinom, sa kojim je snimio 16 filmova i postigao ogroman uspeh.
Luis, čije je pravo ime Džerom Levič, bio je američki komičar, glumac, scenarista, producent, režiser i filantrop. Važi za jednog od najpopularnijih i najinventivnijih zabavljača u istoriji Holivuda.
Rođen je 1926. godine u Njuarku u Nju Džerziju, a debitovao je na velikom platnu ulogom u filmu Moja prijateljica Irma 1949. godine.
Slavu je stekao nakon što se kao mladi komičar 1946. godine udružio sa pevačem Dinom Martinom, oformivši dvojac „Martin i Luis".
Posle velikog uspeha njihovih nastupa u noćnim klubovima i serije popularnih filmskih komedija u produkciji „Paramaunt pikčersa", Luis je započeo samostalnu karijeru, tokom koje je i dobio nadimak „kralj komedije".
Kritičarima je jednom poručio: „Ja sam višestruko talentovan, bogat i međunarodno poznat genije. Imam količnik inteligencije 190 - što me navodno čini genijem. Ljudima se to ne dopada. Ali moj odgovor kritičarima je jednostavan: 'Ja volim samog sebe. Volim šta sam postao. Ponosan sam na to šta sam postigao'."
Osim 16 filmova koje je snimio sa Dinom Martinom, Luis će ostati upamćen po ostvarenjima Otkačeni profesor, Bellboy, Kralj komedije (u kom je glumio sa Robertom Denirom) brojnim komičarskim specijalima, ali i ulozi Lea Svitija u filmu Arizona drim, Emira Kusturice.
Dobitnik je brojnih nagrada za doprinos filmu i komediji, od kojih su najznačajnija priznanja Američkih komičara, Asocijacije filmskih kritičara, Venecijanskog filmskog festivala, američke Akademije filmskih umetnosti i nauka. Francuska ga je odlikovala Legijom časti.
Dodeljene su mu i dve zvezde na holivudskom Bulevaru slavnih.
Luis, otac sedmoro dece, bavio se dobrotvornim radom i pomagao je fizičkim i mentalno hedikepiranim osobama, posebno u borbi protiv mišićne distrofije. Zbog tih aktivnosti bio je imenovan i za dobitnika Nobelove nagrade za mir.
Od 1952. do 2011. godine svake godine vodio je teletone za prikupljanje novca, a procenjuje se da je prikupio oko 2,6 milijardi dolara.
Luis je jednom prilikom, praveći smešne grimase, rekao da „ne može da bude ozbiljan čovek koji ima večito devet godina".
(Sa sajta: www.rts.rs)

Preminuo „Kralj trube" Fejat Sejdić 

Jedan od najpoznatijih muzičara sa ovih prostora, „Kralj trube" Fejat Sejdić preminuo je u svom domu u rodnom Bojniku u 76. godini, potvrdio je njegov unuk Nebojša.
Sa 14 godina prihvatio se trube u orkestru svog oca Kadrije i od tada je svirao sa najpoznatijim muzičarima.
Rustem Sejdić, Fejatov deda, bio je trubač u Drugoj pešadijskoj diviziji srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Rustem je trubom označio napad Druge pešadijske divizije na bugarsku diviziju Rila na Kajmakčalanu i proboj fronta 30. oktobra 1916. godine.
Bio je nosilac Ordena Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice.
Ta truba narednika Rustema, kaže nam Fejat, "bila je zavet, a talenat je nešto kao loza vešto, pa nađe svoj put. Provlači se, uvija, ništa ne može da je zaustavi, ako je sami život ne zaustavi..."
Pre 14 godina se povukao iz aktivnog sviranja, nakon čega je trubu predao unuku Nebojši.
Ministarstvo kulture mu je 2009. godine dodelilo državnu penziju za doprinos nacionalnoj kulturi.
„Moj život je truba. Nema želje koja mi se nije ispunila, a posebno ova poslednja da dobijem nacionalnu penziju", rekao je Sejdić za RTS u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Slušali su ga Josip Broz Tito, Šarl de Gol, princ Tomislav Karađorđević, Zoran Đinđić, Milo Đukanović, Orson Vels, Vili Brant, Leonid Brežnjev, Ričard Barton, engleska kraljica Elizabeta Druga i mnogi drugi.
Osvojio je veliki broj nagrada i višestruki je pobednik Sabora trubača u Guči.
„Truba traži dušu, neće bez duše da se svira, ne pomažu note ako je nemaš", govorio je Sejdić.
Za Fejatom su sa trubom ostali sin Zoran, unuk Nebojša i praunuk Viktor.
(Sa sajta: www.rts.rs)

 

"What A Wonderful World"
Pesma "What A Wonderful World" legendarnog američkog džez muzičara Luja Armstronga snimljena je pre 50 godina u jeku previranja Vijetnamskog rata, nastajanja pokreta za građanska prava, jačanja feminizma, pojave hipi kulture i brojnih drugih društveno-političkih promena u svetu, kao jednostavna oda miru i bratstvu, pišu američki mediji.
Luj Armstrong (1901-1971) je bio jedan od najuticajnijih džez muzičara i smatra se muzičkim revolucionarom ranog 20. veka.
List Njujork dejli njuz naveo je da je pesma What A Wonderful World nastala u vreme „nasilja, mržnje i straha za budućnost".
Singl je objavljen uz slabu početnu reakciju u SAD, ali je u Velikoj Britaniji priča bila drugačija, piše Los Anđeles tajms.
Singl What A Wonderful World postao je najprodavaniji u 1968. godini u Velikoj Britaniji, krenuvši uzlaznim putem popularnosti.
Muzej u Njujorku posvećen Luj Armstrongu organizovao je izložbu pod nazivom „Pedeset godina pesme What a Wonderful World", a na kojoj će biti predstavljene retke fotografije i predmeti kojima je predstavljena priča o snimanju i nastanku čuvene pesme.

SATOVI I VREME

 

Satovi ubijaju vreme... Vreme je mrtvo u onom trenutku kada ga te male stvarčice otklikaju. Vreme oživi jedino kada satovi stanu.
(Vilijam Fokner)
Vreme je novac.
(Bendžamin Frenklin)
Mala deca i stariji ljudi imaju puno slobodnog vremena u svojim rukama. Verovatno se zbog toga tako dobro slažu.
(Džonatan Kerol)
Ljudi uvek stižu u tačno vreme na mesta na kojima ih neko čeka.
(Koeljo)
Ako si uživao u potrošenom vremenu, onda to vreme nije uzalud potrošeno.
(Džon Lenon)
Vreme je tu dovoljno dugo za one koji su spremni da ga iskoriste.
(Leonardo Da Vinči)
Vreme prolazi, starimo i odlazimo polako. Najpre smo izgubili četvrtog za poker, pa trećeg za preferans, pa drugog za domine i tabliće. Ostali smo sami i sad otvaramo pasijans da vidimo šta će biti sa nama.
(Duško Radović)
Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati.
(Mika Antić)

Big Ben u tišini do 2021. godine
Najčuveniji spomenik u britanskoj prestonici prkosno staromodan, ali precizan, londonski zvonik poznat kao "Big Ben" oglasiće se ponovo tek 2021. godine.
Zvona čuvenog sata u Elizabetinoj kuli na jednom krilu Vestminsterske palate, 21. avgusta u 12 časova, oglasila su se 12 puta.
Poslanici, zaposleni u parlamentu i prolaznici zastali su da još jednom čuju zvona pre nego što utihnu na četiri godine.
Zvona će se ipak verovatno čuti u specijalnim prilikama, kao što je doček Nove godine ili obeležavanje Dana sećanja.
Posle 157 godina gotovo neprekidnog rada, zvono teško 13,7 tona od danas više neće redovno zvoniti zbog bezbednosti radnika koji će biti angažovani u projektu popravke zvona, sata i kule.
To je najduži period tokom kojeg zvonik neće raditi od kada se prvi put oglasio 1859. godine. Poslednji put zvona se nisu čula 2007. godine zbog radova na održavanju, a prethodno je zbog renoviranja zvonik bio van upotrebe od 1983. do 1985. godine.
Takođe se nije oglašavao tokom sahrane britanske premijerke Margaret Tačer 2013. godine.
Ime Big Ben odnosi se na zvono, ali je naziv postao uobičajen za sat i celu kulu koja je pre nekoliko godina dobila ime po kraljici Elizabeti Drugoj.

SRBI I PRVI SAT NA KREMLjU ILI Srbi su 200 godina PRE ŠVAJCARACA napravili prvi javni mehanički časovnik
Kremaljski sat, jedan od najprepoznatljivijih njegovih simbola, koji je otkucavao najvažnije trenutke u istoriji Kremlja, montirao je SRPSKI MONAH sa Svete Gore LAZAR SRBIN HILANDARAC, znan i kao Lazar Crnorizac.
Nadimak Srbin je dobio po tome što je rođen u Srbiji.
Istorija postavljanja poznatog sata na tzv. Spaskim vratima Kremlja; kroz čiju kapiju prolaze najpoznatije ličnosti, uključujući predsednika Rusije Putina - koji kroz ta vrata prolazi u Kremlj na posao; tesno je vezana za istoriju Kremlja i istoriju Rusije.
Sa ovim satom su vezane najslavnije tradicije ruskog naroda, po njihovim otkucajima marširale su slavne ruske armije, odvijale se poznate vojne parade, pod otkucajima ovog sata je Staljin proveo svoju nezaboravnu vojnu paradu 1941. godine, a zvuk zvona su mogli čuti čak i Nemci, koji su gotovo bili stigli do Moskve, maštajući da će svoju slavu ovekovečiti baš otkucajima ovog sata. Pod ovim satom se čeka Nova Godina i proslavljaju svi veliki praznici Rusije.
To je bio sat među prvima u Evropi i smatrao se čudom toga vremena. O tome svedoče i moskovski letopisi, a i minijatura iz 16-tog veka, na kojoj monah Lazar pokazuje tek izgrađeni sat knezu Vasiliju Dmitrieviču.
Pretpostavlja se da je Lazara Srbina Hilandarca preporučio Moskovskom knezu sam Despot Stefan.
Tako su Srbi 200 godina PRE ŠVAJCARACA napravili prvi javni mehanički časovnik - i to u Rusiji.

NOĆ MUZIKE I RTS
Jedna od dobrih strana muzike je što kada te pogodi, ne osećaš bol.
(Bob Marli)
Gde reči ne vrede, muzika progovara.
(Hans Kristijan Andersen)
Muzika je kao san. Onaj koji ne mogu da čujem.
(Ludvig van Betoven)
Muzika ima moć da oblikuje karakter.
(Aristotel)
Nema ničeg lepšeg nego približiti se božanstvu i na ljudsku rasu rasuti zrake.
(Ludvig van Betoven)
Muzika je otkriće veće od sve mudrosti i filozofije.
(Ludvig van Betoven)
Muzika izražava sve ono šte se ne može izraziti rečima, a ne sme ostati neizrečeno.
(Viktor Igo)
Muzika daje dušu univerzumu, krila umu i mašti i život svemu!
(Platon)
Muzika je umetnost koja je nabliža suzama i sećanju.
(Oskar Vajld)
Ne možeš da mrziš nekoga ko voli zvuk gitare.
(Stiven King)
Simfonijski orkestar i Hor Radio-televizije Srbije, predvođen maestrom Bojanom Suđićem, sa specijalnim gostom horom „Kolibri" održaće koncert 1. septembra na stadionu „Tašmajdan" u okviru „Noći muzike".
„Noć muzike" potvrđuje želju organizatora i Beograđana da naš grad dobije tradicionalnu manifestaciju kulturne muzike, koja će nas svrstati u red velikih svetskih metropola kao što su Beč, Berlin, Njujork i London. I ove godine će više od 15.000 posetilaca biti u mogućnosti da svoje leto oplemeni sjajnim notama klasične muzike.
Monika Lašanc ispred Muzičke produkcije RTS-a najavila je da će Simfonijski orkestar povesti publiku na put oko sveta i notama spojiti Evropu, Ameriku, Bliski i Daleki istok.
„Proći ćemo kroz više od 20 zemalja, igraćemo kan kan, sirtaki, čućemo marijače, grejaće nas sunce Italije i svakako naša srpska muzika", istakla je Monika Lašanc na konferenciji za novinare, dodavši da planiraju i goste iz inostranstva.
Prošle godine, prema podacima policije, oko 4.000 ljudi nije uspelo da uđe na stadion, zbog čega će ovoga puta biti obezbeđen direktan prenos na RTS-u, a biće postavljeni i video-bimovi na nekoliko lokacija po Beogradu za sve one koji ne budu uspeli da uđu.
Dođite i povedite prijatelje, bake, mame, tate, simpatije, dođite da još jedanput pokažemo da je Beograd svet i da Beograd zna da sluša kada je nešto zaista vredno njegove pažnje.
Ulaz je besplatan!
(Sa sajta: www.rts.rs)

Ukoliko budete raspoloženi govorićemo o krstarenju guletima, o ostrvima Simi i Malta, o Stingu...

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU! 

I videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet. Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202 !

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."